Dogovoren novi savetodavni aranžman Srbije sa MMF-om

Novi aranžman neće podrazumevati finansijsku podršku, već će biti isključivo savetodavnog karaktera, i trajaće dve i po godine, odnosno do kraja 2023. godine, precizira se u saopštenju.



Ministar finansija Siniša Mali je istakao da će najvažniji cilj novog aranžmana biti da se sačuvaju postignuti rezultati, kao i da se nastavi sa važnim strukturnim reformama kako bi Srbija mogla da dostigne još veće stope privrednog rasta.



Kako se navodi, Mali je danas imao završni sastanak sa Misijom MMF-a, koju predvodi šef misije Jan Kes Martejn, a u okviru konsultacija po članu IV Statuta MMF-a.



Na sastanku su učestvovali i predstavnici Narodne banke Srbije.



Tema razgovora, koji su se održavali u onlajn formatu bio je novi aranžman koji treba da bude potpisan sa tom međunarodnom institucijom, kao i ukupna fiskalna, monetarna i makroekonomska kretanja u kontekstu pandemije virusa kovid-19.



Nakon što je Srbija uspešno završila prethodni aranžman "Instrument za koordinaciju politika" u januaru 2021. godine, neki od predloženih reformskih ciljeva u novom aranžmanu su: usvajanje fiskalnog pravila koje bi ograničilo visinu deficita u odnosu na javni dug, zatim usvajanje Strategije za razvoj tržišta kapitala sa pratećim akcionim planom, usvajanje akcionog plana za implementaciju politike vlasništva u državnim i javnim preduzećima.



Mali je zahvalio šefu Misije Jan Kes Martejnu na poverenju u Srbiju i dosadašnjoj uspešnoj saradnji, te istakao da se raduje njenom nastavku.



Predstavnici Misije MMF-a su istakli i da je Srbija snažnim merama odgovorila na krizu izazvanu korona virusom, te da je vakcinacija u Srbiji bila među najuspešnijima u Evropi, kao i da očekuju da privredni rast do kraja godine bude pet odsto.



U godinama koje dolaze MMF očekuje da rast bude oko četiri odsto.



Istaknuto je i da će poslednje mere pomoći, uključujući i proširenje garantne šeme, pomoći da se očuva zaposlenost u privatnom sektoru.



Sagovornici su se saglasili da je najvažnije da se sačuva teško stečena reputacija fiskalno sigurne zemlje, kao i da se nastavi sa odgovornom fiskalnom politikom kako bi javni dug ostao pod kontrolom, odnosno kako ne bi prešao 60 odsto BDP-a.



Redovne konsultacije koje MMF sprovodi po članu IV Statuta obavljaju se sa svim zemljama članicama u okviru nadzorne funkcije MMF-a na svake dve godine.

NBS: Postignut sdporazum sa MMF-om o politikama i reformama 

BEOGRAD: Srbija i Međunarodni monetarni fond (MMF) postigli su sporazum o politikama i reformama koje bi mogle da budu podržane novim Instrumentom za koordinaciju politika MMF-a, saopštila je danas Narodna banka Srbije.

U saopštenju se navodi da su danas završeni razgovori koji su vođeni između predstavnika Srbije i misije MMF-a, koji su imali dva cilja.



Tokom ove misije obavljene su redovne konsultacije po članu IV Statuta MMF-a, a vođeni su i razgovori o osnovama novog ekonomskog programa koji bi MMF podržao nefinansijskim, savetodavnim aranžmanom.



Misija ističe da je postignut sporazum o politikama i reformama koje bi mogle da budu podržane novim Instrumentom za koordinaciju politika.



Sporazum moraju da odobre Upravni i Izvršni odbor MMF-a, pri čemu je razmatranje sporazuma od Izvršnog odbora okvirno zakazano za drugu polovinu juna.



Nakon razgovora i detaljnih analiza, misija MMF-a ocenila je da se Srbija dobro nosi s pandemijom i da smo u 2020. imali jedan od najboljih ishoda u Evropi po pitanju privrednog rasta, što se duguje i snažnom odgovoru nosilaca ekonomske politike.



MMF ocenjuje da su odlučni odgovori Vlade i NBS pomogli da se ograniče efekti pandemije na ekonomiju Srbije.



Obimnim fiskalnim paketom podržana su domaćinstva i preduzeća i ojačan je zdravstveni sistem, što je, sve zajedno, doprinelo ublažavanju ekonomskih i socijalnih efekata pandemije, kažu u NBS.



Rast je snažno podržan i ekspanzivnom monetarnom politikom, kao i politikama iz oblasti finansijskog sektora, uključujući i garantnu šemu za kredite mikropreduzećima, malim i srednjim preduzećima.



"Ocena MMF-a je ista kao i prošle godine - na krizu smo reagovali obimnim i pravovremenim paketima mera, s tim što sada ostvarenje za 2020. omogućava i da se ocena kvantifikuje kao jedan od najboljih ishoda u Evropi. Brzom i obimnom reakcijom, koordinacijom i proaktivnim pristupom postigli smo ciljeve - očuvali smo proizvodnju, zaposlenost, likvidnost, povoljne uslove finansiranja i neophodno potrošačko i investiciono poverenje", ocenila je guverner Jorgovanka Tabaković.



Navela je i da smo očuvali stabilnost i sprečili smo da se pokrene spirala negativnih događaja izazvanih psihološkim i paničnim reakcijama tržišnih učesnika.



MMF ističe i to da se, potpomognut značajnim merama politika u Srbiji, oporavak Srbije nastavlja u pravom smeru, ali i da su ekonomski izgledi i dalje pod snažnim uticajem neizvesnosti u pogledu trajanja pandemije i tempa vakcinacije u zemljama koje su naši ključni spoljnotrgovinski partneri.



MMF ocenjuje da treba da se nastavi s politikama kojima se podržavaju životi ljudi i njihova egzistencija, sve dok se ekonomski oporavak u potpunosti ne učvrsti.



Istovremeno, MMF konstatuje da je proces vakcinacije u Srbiji među najbržim u Evropi i da usled toga očekuju da će pandemija prestati u drugoj polovini ove godine.



"Mogli smo da reagujemo snažno, jer smo u prethodnom periodu izgradili jaču i stabilnu Srbiju u koju se investira. U mnogim oblastima ekonomije Srbija je već dostigla ili prešla pretkrizni nivo - u industriji, izvozu robe, trgovini na malo, kao i po broju zaposlenih", rekla je Tabaković.



Navela je da je zahvaljujući merama podrške, i ukupna formalna zaposlenost u februaru ove godine veća za 59.000 ljudi u odnosu na februar prošle godine.



"I masovna vakcinacija, koja se uspešno sprovodi u Srbiji zahvaljujući aktivnostima predsednika Vučića, doprineće očuvanju zdravlja naših građana i bržem privrednom oporavku. Čuvanje života ljudi i očuvanje ekonomije bili su ključni tokom ove krize, a Srbija je na oba plana položila test pokazujući punu solidarnost", rekla je guverner Jorgovanka Tabaković.



U 2021. godini MMF projektuje realan rast bruto domaćeg proizvoda Srbije od pet odsto, pri čemu će država i ove godine u velikoj meri doprineti boljem ishodu dodatnim subvencijama za isplatu minimalnih zarada, podrškom sektorima koji su teško pogođeni krizom, kontinuiranom finansijskom pomoći domaćinstvima, značajnom dodatnom potrošnjom na zdravstvo i većim javnim investicijama.



MMF očekuje i nastavak visokih stopa rasta i u srednjem roku, od najmanje četiri odto.