Ljubiša Milišić: Hiperprodukcija serija daje priliku i glumcima van Beograda  

Predstava „Osamnaest mačaka i limar Herman Brum“ premijerno će biti izvedena 23. aprila u 20 časova na Kamernoj sceni Srpskog narodnog pozorišta (SNP) u Novom Sadu. Radnja predstave smeštena je u Nemačku u 1999. godinu, a priča o limaru Hermanu Brumu koji poziva u goste filmskog snimatelja Gerharda Kesela da bi ga profesionalno angažovao.

Prima ga u dvorištu svoje kuće, koje je zatvoreno sa svih strana i, uz pomoć Eve Šulc, počinje zavereničku igru. Ovaj laki komad o, kako je SNP najavio,  smešnom i gnusnom, na scenu je postavio reditelj Ivan Cerović, dramaturg je Božidar Knežević, dok u predstavi igraju Nebojša Savić, Sanja Mikitišin i Ljubiša Milišić, koji je za Dnevnikov TV magazin rekao da mu je sam tekst ove predstave na više načina bio zanimljiv samom temom koja se zasniva na nečemu što se zaista dogodilo.

– To je neka reminiscencija i imaginacija pisca Miloša Nikolića i njegova želja da se osvrne na to što se desilo u njegovom gradu 1941. godine. Na samom početku okupacije desio se stravičan zločin u Pančevu, gde je obešeno 18 ljudi na pravoslavnom groblju – rekao je glumac Ljubiša Milišić, dodajući da je pisac tako određene likove iz prošlosti stavio u savremeno doba, te da svi oni imaju jasan odnos prema tome šta se dešava u sadašnjosti na ovim prostorima.

– Napravio je susret snimatelja tog zločina u Pančevu Gerharda Kesela, kojeg ja igram i Hermana Bruma koji je bio izvršilac tog čina. Pisac ih je ponovo sastavio dosta godina kasnije da porazgovaraju o tome ko je tu više kriv, da li ima neko ko nije kriv, da li je ista stvar vešanje i snimanje vešanja i slično. U predstavi se pojavljuje lik Eve Šulc, sestre jednog vojnog snimatelja, koji nije hteo da snima zločine nacista i koji je završio ispred streljačkog voda – ispričao je za naš list Milišić i dodao da će se publici dopasti to što je priča postavljena trilerski, a sa sobom nosi trenutak napetosti i tenzije zbog kojeg se do određenog trenutka ne prepoznaje zapravo ko su likovi iz predstave.

Naš sagovornik paralelno sa probama na ovoj predstavi priprema i komad „Višnjik“ po tekstu Antona Pavloviča Čehova, a u režiji Radoslava Milenkovića, koja će premijerno biti izvedena 14. maja u SNP-u. Kako nam je rekao, tom projektu se posebno obradovao jer je, smatra, privilegija biti pozvan da se kao pozorišni delatnik baviš komadima čuvenog ruskog pisca.

Glumac zrenjaninskog Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ je istakao i da su, od kako je počela pandemija koronavirusa, mnoge pozorišne premijere otkazane ili pomerane zbog epidemiološke situacije, što, kako je rekao, dosta frustrira pozorišne radnike, ali ipak dodaje da su se glumci i navikli na drugačiji tempo rada.

– Radio sam prošle godine jednu predstavu u Osijeku u Hrvatskom narodnom kazalištu, koja je baš doživela dugačak prekid. Stali smo i tek posle šest meseci pauze nastavili da je radimo. Kad se tako vraćamo posle toliko vremena u nešto što nismo postavili do kraja onda to iziskuje da se vratimo praktično na početak – kazao je naš sagovornik i dodao da je pandemija, pak, donela više solidarnosti među pozorišne radnike. – Moramo se spremiti da budemo vešti, da jedni prema drugima imamo razumevanja i to je jedna od dobrih stvari koje su nam se sada desile. U ovom trenutku izlazimo jedni drugima u susret, imamo razumevanja i samo na taj način stvari i opstaju.

Ljubišu ćemo uskoro na televiziji Nova S gledati i u seriji „Kljun“ i to u ulozi inspektora Žike Debeljačkog. Ta serija će, kako je naš sagovornik napomenuo, biti sasvim drugačija detektivska priča koja liči na skandinavske trilere već po svojoj zamršljenoj radnji.

– To će isto sigurno držati pažnju publike i držati ih prikovane uz ekrane, očekujući sledeće epizode. Tu seriju je radio mladi rediteljski par Uroš i Jelena, a mladi su i glumci. Radnja serije je smeštena u Subotici, pa imamo kolege i iz mađarskih pozorišta i sa novosadske akademije. To je jedna višeznačna priča koja se tiče sadašnjeg trenutka, a sve kroz vizuru jedne mlade ambiciozne detektivke Sonje Kljun, koja i svoju ličnu priču meša sa onim što joj se dešava u poslu – zaključio je glumac Ljubiša Milišić.

S druge strane, ovaj period je bio plodonosan za snimanje serija, te i Ljubišu gledamo u „Kalkanskim krugovima“. Kako je rekao glumac, odmah je, po čitanju scenarija te serije, shvatio da će to biti priča koja izlazi iz okvira domaće produkcije i koja će držati pažnju publike.

– To vidim i ja, sada kada gledam zajedno sa svima. Interesuje me kako se epizode razvijaju. Znao sam, naravno, svoju rolu, a okvirno i razvoj same priče, ali sam kao gledalac i ja nestrpljiv da vidim kako se rešavaju situacije, a, vidim i po onima koji nemaju otklon prema domaćim serijama da je ovo uspelo da im održi pažnju – smatra Ljubiša Milišić koji u seriji igra Džandu, koja mu je bila inspirativna i izazov iz više razloga. – Igrati na aranđelovačkom seoskom dijalektu je već bilo specifično i već od tog otkrivanja naglaska je krenulo da bude interesantno, a onda i sam njegov lik. To je jedan kabadahija, ali je negde u pozadini čovek koji je nesrećan, ali ipak ima i dobru dušu. Jako me doimao reditelj Milan Karadžić, kojeg sam prvi put susreo na seriji. Mi uvek dođemo s rediteljima u dobru komunikaciju, ali sa Karadžićem je bilo specifično jer on je kroz jednu reč znao da objasni kuda hoće da ide. Naravno i rad sa sjajnim i ostvarenim kolegama je bio pravo zadovoljstvo.

Ljubiša smatra da je dobro to što se u poslednje vreme snima toliko mnogo serija, posebno zbog toga što se širi krug glumaca koji imaju priliku da budu viđeni i van pozorišta.

– Postoje kastinzi za te serije, to jesu mali koraci, ali nas približavaju tome da budu viđeni i veoma dobri glumci i van Beograda. Nova TV lica se sada pojavljuju samo zato što je u izvesnoj meri hiperprodukcija, pa treba glumaca. Mislim da neće u ovoj meri nastaviti da se snima, mada bismo mi to naravno voleli jer onda ima za sve nas posla – naglasio je naš sagovornik i dodao da glumci ne bi trebalo da odbijaju ni manje uloge, jer sve one donose veliko iskustvo, koje je važno za izgradnju talenta. – Ja, recimo, nisam imao priliku da igram u serijama odmah po završetku studija, premda je bilo sitnog iskustva u studentskim filmovima. Tek 2013. sam dobio prvu rolu na televiziji i to u seriji „Ravna gora“ i od tada sam glumio u više serija. Po završetku akademije sam mogao da se oslonim na pozorišno iskustvo, ali, eto, malo po malo i sad se nešto dešava i na drugom polju.

Vladimir Bijelić

foto: Filip Bakić