Novosadski Institut za veštačku inteligenciju počinje sa radom u junu
NOVI SAD: Početak rada Istraživačko - razvojnog Instituta za veštačku inteligenciju Srbije, koji će biti smešten u Naučno - tehnološkom parku u Novom Sadu, po rečima v.d. direktora ove instutucije Dubravka Ćulibrka, očekuje se u junu, a okupiće sve najbolje istraživače iz oblasti veštačke inteligencije u čitavoj Srbiji.
Ćulibrk navodi da je realno očekivati da se u junu počne i sa izradom prvih projekata na svetskom nivou, na kojima će u početku biti angažovano dvadesetak istraživača.
"Ideja osnivača i rukovodstva da takva institucija svojim radom obuhvati sve najbolje istraživače iz oblasti veštačke inteligencije u čitavoj Srbiji, pa je realno očekivati da ovde pronađu angažman najbolji među najboljima, što bi trebalo za rezultat da ima otvaranje ogranaka ovih instituta i u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i svim drugim gradovima u kojima se pokaže potreba", kaže Ćulibrk za Tanjug.
Od prvog dana Institut za veštačku inteligenciju Srbije ulagaće maksimalne napore da opremi svoj prostor najmodernijom opremom, a ova institucija, kako kaže, imaće i Savetodavni odbor koji će činiti ugledni stručnjaci iz Srbije, bez obzira na činjenicu gde žive.
Domaći stručnjaci van Srbije pozvani su da pomognu i savetima kao mentori, ali i da se uključe u ceo sistem rada kako bi Institut postizao što bolje rezultate, ističe Ćulibrk.
On veruje da je pomoć onih koji se već godinama bave tim poslom u inostranstvu, u kombinaciji sa raskošnim potencijalom koji poseduju mladi stručnjaci u Srbiji - dobitna kombinacija.
"Istraživanja i praksa u veštačkoj inteligenciji često se rade na daljinu, gde ljudi ne moraju biti u sedištu, a sam institut treba da pokrije celu Srbiju i da bude distribuiran. Verovatno će svi naši eksperimenti biti u Naučno tehnološkom parku u Čačku, pa onda nema razloga da tome svoju podršku i doprinos ne da neko iz Londona, Njujorka ili odakle god", kazao je Ćulibrk.
Prvu godinu rada, ali i nabavku opreme i prateće troškove početka funkcionisanja Instituta za veštačku inteligenciju Srbije finansiraće Vlada, kaže on i dodaje da je cilj da ova institucija u što kraćem vremenskom roku postane samoodrživa.
U prvom redu privlačenjem projekata finansiranih iz evropskih i svetskih fondova.
"Nadamo da će institut privući naše najbolje ljude koji hoće da se bave veštačkom inteligencijom. Ono što ćemo mi pokušati da im obezbedimo su uslovi i podrška, tako da odmah mogu da počnu da rade istraživanja na svetskom nivou", naveo je profesor Ćulibrk, uz opasku da je za takvav ishod nužna pomoć domaćih stručnjaka iz oblasti veštačke inteligencije, a koji su pravili zapažene rezultate svuda po svetu.
Uz istraživače biće zaposleno i dodatno osoblje koje će se baviti razvojem i menadzmentom projekata, transferom tehnologija i organizacijom.
"Potencijal Srbije u oblasti veštačke inteligencije je ogroman i mi smo jedini u regionu koji imaju Strategiju razvoja veštačke inteligencije i aktivno radimo na njenoj implementaciji. Veštačka inteligencija se smatra nečim što će biti tehnologija opšte primene, poput električne energije, i mislim da je sada odličan momenat da je sada implementiramo u domaćoj privredi i pomognemo našoj ekonomiji", poručio je Ćulibrk.
On objašnjava da je veštačka inteligencija na neki način nadogradnja ili ekstenzija IT industrije, a u toj oblasti su stručnjaci iz Srbije odavno postali konkurentni na globalnom tržištu, ali i u naučnim dostignućima. Čitav rad instituta biće u funkciji prelaska na ekonomiju znanja koja se bazira na novoj tehnologiji veštačke inteligencije.
"Jasan cilj nam je da donesemo i što više istraživačkih projekata iz evropskih i drugih fondova, tako da se institut već u drugoj godini funkcionisanja bude što manje oslonjen na budžet Vlade Srbije. U narednim godinama ćemo i meriti količinu projekata sa privredom i ono što je možda najvažnije - broj patenata", istakao je Ćulibrk, zaključivši da će najbitniji biti prihodi koji će patentni donositi samom institutu, ali i privredi Srbije u globalu.
On je dodao da će fokusna tačka za napore svih uposlenih na ovom projektu biti istraživanja na najvišem, svetskom nivou, ali da je nužno da i takva istraživanja imaju svoju primenu u praksi.
Kako je zaljučio Ćulibrk, bez transfera tehnologija i primene rezultata, nema pomoći ni institutu, kao ni državi Srbiji, a to je, prema njegovim rečima, primaran cilj.