I dalje je najvažnije sačuvati zaposlene
BEOGRAD: Predsednik Srpske asocijacije menadžera (SAM) Dragoljub Damljanović kaže da je glavni izazov da se sačuvaju zaposleni i nakon godinu dana od pandemije, ali izražava bojazan da će ova godina za privrednike biti još teža od prošle.
On je na konferenciji "Biznis u izazovnim vremenima - Godinu dana posle", koju je organizovao SAM, istakao da su različiti sektori različito prošli kroz krizu, ali da su banke uz pomoć države mnogo uradile da se ne zaustavi kompletan privredni tok.
"Ono što na početku nismo mogli da predvidimo jeste koliko će ovo trajati, jer je većina pogrešno procenila da će to biti samo nekoliko meseci. Plašim se da će trajati još malo duže, možda ne ovako intenzivno, ali će trajati", naveo je Damljanović.
On je reakciju države na krizu ocenio kao korektnu i istakao da je prema njegovom mišljenju falio fleksibilniji radni zakon u vezi sa privremenim zamrzavanjem statusa radnih mesta, koji je, kaže, neka radna mesta mogao sačuvati.
Govoreći o tome kako je u pandemiji prošla hotelska industrija Živorad Vasić, viši potpredsednik, regionalni direktor IHG i Delta Holding je naveo da u Beogradu od 115 hotela koliko ih je radilo 2019. godine, danas radi samo 28.
A što se prognoza tiče, one govore da će tek 2023. godina biti kao 2018. a 2024. kao 2019.
Naveo je da procene pokazuju da se hotelska industrija neće brzo oporaviti, kao i da nas očekuju velike promene u ovoj oblasti, poput drugačijih oblika čekiranja putem ekrana, što će se negativno odraziti na broj zaposlenih.
Ukazao je da mnogi hoteli neće moći da plate kredite koje su ranije uzeli i da će banke morati da imaju razumevanja za njih, osim ako se ne odluči da se te zgrade pretvaraju u poslovne, stambene i slično.
Takvih ideja ima, a one su prema njegovim rečima veoma problematične.
Direktor Orion Telekoma Slobodan Đinović je ocenio da se prva pomoć države lane nije dugo čekala, ali da sada dolazimo u situaciju da najnoviji talas obesmišljava pomoć koja je u toku.
"Ako date tri minimalne zarade nije realno očekivati da ne bude otpušteno više od 10 odsto zaposlenih ukoliko zaključavanje potraje", ocenio je.
Izvršni direktor OTP Banke Srbija i predsednik Upravnog odbora Udruženja banaka Predrag Mihajlović je rekao je da su banke bile prve koje su reagovale u krizi kroz tzv. prvi moratorijum kada su zamrzle i nisu naplaćivale oko dve milijarde evra svoje aktive.
Usledila su još dva moratorijuma, garantna šema sa državom za pomoć privredi.
"Naša odgovornost kao kreditora jeste da održimo kompanije i prema našim saznanjima nije došlo do velikog gašenja privrednih subjekata", rekao je Mihajlović.
Ukazao je da će se pravo stanje ekonomije ipak najbolje videti tek mesec-dva nakon smirivanja pandemije.