И даље је најважније сачувати запослене

Он је на конференцији "Бизнис у изазовним временима - Годину дана после", коју је организовао САМ, истакао да су различити сектори различито прошли кроз кризу, али да су банке уз помоћ државе много урадиле да се не заустави комплетан привредни ток.



"Оно што на почетку нисмо могли да предвидимо јесте колико ће ово трајати, јер је већина погрешно проценила да ће то бити само неколико месеци. Плашим се да ће трајати још мало дуже, можда не овако интензивно, али ће трајати", навео је Дамљановић.



Он је реакцију државе на кризу оценио као коректну и истакао да је према његовом мишљењу фалио флексибилнији радни закон у вези са привременим замрзавањем статуса радних места, који је, каже, нека радна места могао сачувати.



Говорећи о томе како је у пандемији прошла хотелска индустрија Живорад Васић, виши потпредседник, регионални директор ИХГ и Делта Холдинг је навео да у Београду од 115 хотела колико их је радило 2019. године, данас ради само 28.



А што се прогноза тиче, оне говоре да ће тек 2023. година бити као 2018. а 2024. као 2019.



Навео је да процене показују да се хотелска индустрија неће брзо опоравити, као и да нас очекују велике промене у овој области, попут другачијих облика чекирања путем екрана, што ће се негативно одразити на број запослених.



Указао је да многи хотели неће моћи да плате кредите које су раније узели и да ће банке морати да имају разумевања за њих, осим ако се не одлучи да се те зграде претварају у пословне, стамбене и слично.



Таквих идеја има, а оне су према његовим речима веома проблематичне.



Директор Орион Телекома Слободан Ђиновић је оценио да се прва помоћ државе лане није дуго чекала, али да сада долазимо у ситуацију да најновији талас обесмишљава помоћ која је у току.



"Ако дате три минималне зараде није реално очекивати да не буде отпуштено више од 10 одсто запослених уколико закључавање потраје", оценио је.



Извршни директор ОТП Банке Србија и председник Управног одбора Удружења банака Предраг Михајловић је рекао је да су банке биле прве које су реаговале у кризи кроз тзв. први мораторијум када су замрзле и нису наплаћивале око две милијарде евра своје активе.



Уследила су још два мораторијума, гарантна шема са државом за помоћ привреди.



"Наша одговорност као кредитора јесте да одржимо компаније и према нашим сазнањима није дошло до великог гашења привредних субјеката", рекао је Михајловић.



Указао је да ће се право стање економије ипак најбоље видети тек месец-два након смиривања пандемије.