Konkurs Sterijinog pozorja: Najbolja drama Milice Amidžić

Ovu odluku jednoglasno je doneo žiri u sastavu: Spasoje Ž. Milovanović (predsednik), Mirko Demić i Igor Burić. Konkurs je anoniman, te je žiri za pobednika proglasio autora pod šifrom “Persefona”, a naknadnim uvidom u razrešenje šifre utvrđeno je da je autorka nagrađenog teksta Milica Amiyić.

„ "F 1001 ili procepi" Milice Amidžić drama je koja odiše svežinom i bogatstvom jezika, aktuelnošću teme i uzbudljivim autorskim pristupom. Koliko god da je teško dešifrovati naslov koji podseća na svojevrsnu dijagnozu, toliko je uživanje čitati tekst u prvom planu protkan poetskim iskazima o stanju jedne mlade žene, Marine, koju lik Doktora, bez skrupula, naziva „razmaženim malim govnetom“. Marina nije usamljena u ovoj drami savremene osećajnosti prožete izgubljenošću, nepripadanjem, egzistencijalnim strahovima u čijoj pozadini su ocrtani obrisi nekanonizovanih hrišćanskih učenja i gnostičkih spisa – navodi žiri u obrazloženjusv oje odluke.

U društvu “fantastičnih likova takve stvarnosti – Kolosa i Apostola, Marina i njene drugarice, Suzana i Jovana, kako autorka navodi, bleje, traže smisao, tajnu života, jer im je dosadno.”

– Poimajući ovo, ne samo svoje „ludilo“, u drami se razotkriva čitava dogma društvenog sistema, zasnovanog na institucijama kojima kao da je istekao rok trajanja. Škola, brak, posao, samo su delići ispražnjene celine u kojoj je formiran ponor, procep, pa i duševno stanje, razdelina posred sveta. Iz toga se generišu nova božanstva, slede distopijske ideje i stvara metafizika, pa i narativ koji možda ne spašava stvar, ne može da bude uteha, ali služi kao bekstvo, odbrambeni mehanizam, poput Marininog maštanja o odlasku u Makedoniju i uzgoju koza. Zapravo, pravo pitanje je šta bi ovde bilo realno, a šta iluzija, halucinacija. Nimfomanija, zloupotreba supstanci, smanjena potreba za snom, osećaj izrazite važnosti, loše rasuđivanje – karakteristične su crte oboljenja na smrt. Ili život, možda? – ukazuje žiri u svom obrazloženju.

Milica Amiyić (Novi Sad, 1994) je nakon studija komparativne književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, završila master studije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na katedri za dramaturgiju. Od 2019. do 2020. bila je urednica portala "Hoću u pozorište". Objavljivala je teatrološke tekstove na sajtu "Agora" Kulturnog centra Novog Sada. Autorka je više drama.Takođe se bavi kritikom i scenarijem stripa, a objavljivala je i poeziju i kratke priče. Dobitnica je Nagrade za esej fondacije „Lazar Vrkatić” 2018. za ostvarenje "Religija i društvo".

Od 2020. je polaznica filmskog kursa Femidž.edu programa. Trenutno je u fazi razvijanja scenarija za dramsku seriju "Dole", pod mentorstvom Maje Pelević, scenarija za dokumentarni film " Stoleća Venere", u režiji Milice Čubrilović, kao i razvoja ideje za kratkometražni film "Stranac". Na konkurs Sterijinog pozorja za najbolji originalni domaći dramski tekst 2020. stiglo je 80 drama. Žiri je u celini ocenio da je većina napisana vrlo kvalitetno, odražavajući visok nivo dramske artikulisanosti, a da su u najužem izboru nijanse odlučivale o pobedničkom tekstu. Žiri je istakao i preporučio i sledeće tekstove: "Avangard – Tri košmara Roberta Openhajmera" (šifra: ASHINA), "Sau•da•de" (šifra: TIŠINA), "Nestajanje" (šifra: POSMATRAČ) i "Ako nisam dobra šta ćemo onda" (šifra: PULL MARINE).

– Među zastupljenim temama mogle bi se pohvaliti one drame koje insistiraju na duboko ličnom iskustvu, ali teško je bilo „diskvalifikovati“ i one čijim autorima su bile bliže i draže istorijski, politički, pa i društveno angažovani narativi. Na planu forme, prisutno je bogatstvo raznovrsnosti, od klasično strukturiranih komada, sa jasno definisanim likovima, odnosima, situacijama, sve do onih u kojima od početka do kraja drama može da se čita i tumači kao jedan veliki monolog, ili poema.

N. P-j.