Konkurs Sterijinog pozorja: Najbolja drama Milice Amidžić
Ovogodišnji pobednik konkursa Sterijinog pozorja za savremeni originalni domaći dramski tekst je Milica Amidžić, autorka ostvarenja pod nazivom "F 1001 ili procepi".
Ovu odluku jednoglasno je doneo žiri u sastavu: Spasoje Ž. Milovanović (predsednik), Mirko Demić i Igor Burić. Konkurs je anoniman, te je žiri za pobednika proglasio autora pod šifrom “Persefona”, a naknadnim uvidom u razrešenje šifre utvrđeno je da je autorka nagrađenog teksta Milica Amiyić.
„ "F 1001 ili procepi" Milice Amidžić drama je koja odiše svežinom i bogatstvom jezika, aktuelnošću teme i uzbudljivim autorskim pristupom. Koliko god da je teško dešifrovati naslov koji podseća na svojevrsnu dijagnozu, toliko je uživanje čitati tekst u prvom planu protkan poetskim iskazima o stanju jedne mlade žene, Marine, koju lik Doktora, bez skrupula, naziva „razmaženim malim govnetom“. Marina nije usamljena u ovoj drami savremene osećajnosti prožete izgubljenošću, nepripadanjem, egzistencijalnim strahovima u čijoj pozadini su ocrtani obrisi nekanonizovanih hrišćanskih učenja i gnostičkih spisa – navodi žiri u obrazloženjusv oje odluke.
U društvu “fantastičnih likova takve stvarnosti – Kolosa i Apostola, Marina i njene drugarice, Suzana i Jovana, kako autorka navodi, bleje, traže smisao, tajnu života, jer im je dosadno.”
– Poimajući ovo, ne samo svoje „ludilo“, u drami se razotkriva čitava dogma društvenog sistema, zasnovanog na institucijama kojima kao da je istekao rok trajanja. Škola, brak, posao, samo su delići ispražnjene celine u kojoj je formiran ponor, procep, pa i duševno stanje, razdelina posred sveta. Iz toga se generišu nova božanstva, slede distopijske ideje i stvara metafizika, pa i narativ koji možda ne spašava stvar, ne može da bude uteha, ali služi kao bekstvo, odbrambeni mehanizam, poput Marininog maštanja o odlasku u Makedoniju i uzgoju koza. Zapravo, pravo pitanje je šta bi ovde bilo realno, a šta iluzija, halucinacija. Nimfomanija, zloupotreba supstanci, smanjena potreba za snom, osećaj izrazite važnosti, loše rasuđivanje – karakteristične su crte oboljenja na smrt. Ili život, možda? – ukazuje žiri u svom obrazloženju.
Milica Amiyić (Novi Sad, 1994) je nakon studija komparativne književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, završila master studije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na katedri za dramaturgiju. Od 2019. do 2020. bila je urednica portala "Hoću u pozorište". Objavljivala je teatrološke tekstove na sajtu "Agora" Kulturnog centra Novog Sada. Autorka je više drama.Takođe se bavi kritikom i scenarijem stripa, a objavljivala je i poeziju i kratke priče. Dobitnica je Nagrade za esej fondacije „Lazar Vrkatić” 2018. za ostvarenje "Religija i društvo".
Od 2020. je polaznica filmskog kursa Femidž.edu programa. Trenutno je u fazi razvijanja scenarija za dramsku seriju "Dole", pod mentorstvom Maje Pelević, scenarija za dokumentarni film " Stoleća Venere", u režiji Milice Čubrilović, kao i razvoja ideje za kratkometražni film "Stranac". Na konkurs Sterijinog pozorja za najbolji originalni domaći dramski tekst 2020. stiglo je 80 drama. Žiri je u celini ocenio da je većina napisana vrlo kvalitetno, odražavajući visok nivo dramske artikulisanosti, a da su u najužem izboru nijanse odlučivale o pobedničkom tekstu. Žiri je istakao i preporučio i sledeće tekstove: "Avangard – Tri košmara Roberta Openhajmera" (šifra: ASHINA), "Sau•da•de" (šifra: TIŠINA), "Nestajanje" (šifra: POSMATRAČ) i "Ako nisam dobra šta ćemo onda" (šifra: PULL MARINE).
– Među zastupljenim temama mogle bi se pohvaliti one drame koje insistiraju na duboko ličnom iskustvu, ali teško je bilo „diskvalifikovati“ i one čijim autorima su bile bliže i draže istorijski, politički, pa i društveno angažovani narativi. Na planu forme, prisutno je bogatstvo raznovrsnosti, od klasično strukturiranih komada, sa jasno definisanim likovima, odnosima, situacijama, sve do onih u kojima od početka do kraja drama može da se čita i tumači kao jedan veliki monolog, ili poema.
N. P-j.