Kuda dalje: Zanimanja koja će biti tražena u bliskoj budućnosti

Koji savet dati mladima pri usmeravanju na određeno zanimanje, kada jedva da naslućujemo obrise budućeg tržišta, objasnio je autor knjige „(Ne)Obrazovanje za vaše dete” (2020) (pogledati na https://www.linktv.rs/neobrazovanje-za-vase-dete-kako-da-se-skolujemo-za-poslove-buducnosti-epizoda-4/) Dragan Varagić, osvrnuvši se na četiri grupe poslova za koje se zasigurno zna da će biti aktuelni narednih decenija.

Kako kaže, prvu grupu čine tzv. esencijalni poslovi, što je termin koji se odomaćio otkad se govori o koroni, a povezan je sa ishranom, obrazovanjem, transportom, različitim zanatima... Nakon udara na zdravstveni sistem, prilikom čega je velik broj lekara i ostalog osoblja angažovan u rešavanju problema zaraze, postalo je očigledno da treba pojačati sve oblasti medicine.

Sledeća paleta su delatnosti za kojima je naglo porasla tražnja u poslednje vreme, a nude ih kako službe zapošljavanja, tako i različite platforme.

Recimo, pozicija analitičar podataka nije postojala do pre tri-četiri godine, a sada je veoma važna firmama sa ozbiljnim veb-sajtovima i softverima, koje u svom poslovanju generišu velike količine informacija, što treba obraditi da biste imali koristi od njih, objašnjava Varagić.

To znači, dodaje, da ih neko mora staviti na jedno mesto i prikazati na takav način da onaj ko odlučuje može odabrati naredne poslovne poteze.

Do pre tri godine, velik broj izvora i kod nas i u svetu pričao je o nečemu što se zove Big Data , velikim i kompleksnim setovima podataka, ali u tom momentu niko nije ozbiljno radio s tim, sem najvećih kompanija kao što su Gugl, Majkrosoft, Epl, Fejsbuk, dok je sada sve veći broj firmi koje ih koriste da unaprede svoje poslovanje, veli Varagić.

Praćenjem trendova u vremenu neprestanih promena možemo relativno lako pretpostaviti potrebe tržišta, dodaje Varagić i navodi primer termina društvene mreže, koji se pojavio 2007, a već godinu kasnije i zanimanje komjuniti menadžer, koje označava osobu zaduženu za vođenje naloga na društvenim mrežama. Koristan vodič su i važne internacionalne inicijative u vezi sa održivim razvojem, kakve imaju, recimo, Ujedinjene nacije (Suistainable Development Goals). One su u poslednjoj dekadi inicirale niz profesija za one koji žele da se bave „zelenim” tehnologijama ili ekologijom. Pa iako se o tome nije pričalo pre sedam-osam godina, sada različiti fakulteti u Srbiji nude studijske programe usmerene upravo na teme koje se tiču očuvanja planete, napominje Varagić.

Iako rad od kuće i nije neka novotarija, prvenstveno za IT sektor, što potvrđuju podaci iz 2018, koji govore da Srbija u tome zauzima četvrto mesto u Evropi, a 11. u svetu, izvesno je da će ovu praksu, omasovljenu tokom policijskog časa, primenjivati sve više poslodavaca i samostalnih privrednika. On je, doduše, pokazao i svoje loše strane, napominje Varagić.

Da bi rad od kuće bio kvalitetan, potrebno je da firma bude dobro organizovana. Problem su česta ometanja i povremena nemogućnost kvalitetne koncentracije na zadatak. U velikom broju kompanija se pokazalo da, ukoliko je dugotrajno, takvo angažovanje uzrokuje potrebu zaposlenih da ipak dođu na posao radi prednosti koje pružaju neposredni kontakti i druženja, primećuje sagovornik.

S druge strane, dodaje, imate inicijativu koju je promovisao OECD, a koja se zove Indeks kvalitetnog života i obuhvata desetak različitih parametara vezanih za životne standarde i njihovo poboljšanje.

Pored ove dve, preporučujem da se pogledaju inicijative Svetskog ekonomskog foruma, čiji sajt ima poseban deo koji se bavi svim mogućim novim tehnologijama koje će biti važne u narednim dekadama, dodaje sagovornik.

Posebno je, kaže, zgodno pratiti, i to besplatno, izvor koji se zove Gartner’s Hype Cycle , što je u prevodu „nešto o čemu se priča”, a nudi sistem grafikona koji pokazuju koje će tehnologije u periodu od dve do deset godina biti aktuelne. Taj sistem postoji više od dve decenije i smatra se jednim od najrelevantnijih, budući da je za to vreme mnogo toga predvideo. Suština je na vreme početi sa savladavanjem novih alata, tehnika i teoretskih oblasti jer će nam to osigurati prednost kad sadašnje novine počnu ozbiljno da se primenjuju.

Tvrdeći da nas u 21. veku ne definišu toliko škola i fakultet koji smo odabrali, već dodatna edukacija, koja ne podrazumeva samo sport, strane jezike ili umetnost, ona će biti ključna i u narednim dekadama.

Preporuka je pronaći obuke i kurseve koji za cilj imaju usvajanje veština potrebnih za različite poslove: kvalitetno donošenje odluka, načini rešavanja problema na nivou složenih sistema, analitičko razmišljanje... Sve više institucija omogućava obrazovanje iz ovih specifičnih oblasti, koje donose veće plate i bolje zaposlenje, kaže on.

S. Milačić