Куда даље: Занимања која ће бити тражена у блиској будућности

Који савет дати младима при усмеравању на одређено занимање, када једва да наслућујемо обрисе будућег тржишта, објаснио је аутор књиге „(Не)Образовање за ваше дете” (2020) (погледати на https://www.linktv.rs/neobrazovanje-za-vase-dete-kako-da-se-skolujemo-za-poslove-buducnosti-epizoda-4/) Драган Варагић, осврнувши се на четири групе послова за које се засигурно зна да ће бити актуелни наредних деценија.

Како каже, прву групу чине тзв. есенцијални послови, што је термин који се одомаћио откад се говори о корони, а повезан је са исхраном, образовањем, транспортом, различитим занатима... Након удара на здравствени систем, приликом чега је велик број лекара и осталог особља ангажован у решавању проблема заразе, постало је очигледно да треба појачати све области медицине.

Следећа палета су делатности за којима је нагло порасла тражња у последње време, а нуде их како службе запошљавања, тако и различите платформе.

Рецимо, позиција аналитичар података није постојала до пре три-четири године, а сада је веома важна фирмама са озбиљним веб-сајтовима и софтверима, које у свом пословању генеришу велике количине информација, што треба обрадити да бисте имали користи од њих, објашњава Варагић.

То значи, додаје, да их неко мора ставити на једно место и приказати на такав начин да онај ко одлучује може одабрати наредне пословне потезе.

До пре три године, велик број извора и код нас и у свету причао је о нечему што се зове Биг Дата , великим и комплексним сетовима података, али у том моменту нико није озбиљно радио с тим, сем највећих компанија као што су Гугл, Мајкрософт, Епл, Фејсбук, док је сада све већи број фирми које их користе да унапреде своје пословање, вели Варагић.

Праћењем трендова у времену непрестаних промена можемо релативно лако претпоставити потребе тржишта, додаје Варагић и наводи пример термина друштвене мреже, који се појавио 2007, а већ годину касније и занимање комјунити менаџер, које означава особу задужену за вођење налога на друштвеним мрежама. Користан водич су и важне интернационалне иницијативе у вези са одрживим развојем, какве имају, рецимо, Уједињене нације (Суистаинабле Девелопмент Гоалс). Оне су у последњој декади иницирале низ професија за оне који желе да се баве „зеленим” технологијама или екологијом. Па иако се о томе није причало пре седам-осам година, сада различити факултети у Србији нуде студијске програме усмерене управо на теме које се тичу очувања планете, напомиње Варагић.

Иако рад од куће и није нека новотарија, првенствено за ИТ сектор, што потврђују подаци из 2018, који говоре да Србија у томе заузима четврто место у Европи, а 11. у свету, извесно је да ће ову праксу, омасовљену током полицијског часа, примењивати све више послодаваца и самосталних привредника. Он је, додуше, показао и своје лоше стране, напомиње Варагић.

Да би рад од куће био квалитетан, потребно је да фирма буде добро организована. Проблем су честа ометања и повремена немогућност квалитетне концентрације на задатак. У великом броју компанија се показало да, уколико је дуготрајно, такво ангажовање узрокује потребу запослених да ипак дођу на посао ради предности које пружају непосредни контакти и дружења, примећује саговорник.

С друге стране, додаје, имате иницијативу коју је промовисао ОЕЦД, а која се зове Индекс квалитетног живота и обухвата десетак различитих параметара везаних за животне стандарде и њихово побољшање.

Поред ове две, препоручујем да се погледају иницијативе Светског економског форума, чији сајт има посебан део који се бави свим могућим новим технологијама које ће бити важне у наредним декадама, додаје саговорник.

Посебно је, каже, згодно пратити, и то бесплатно, извор који се зове Гартнер’с Hype Cycle , што је у преводу „нешто о чему се прича”, а нуди систем графикона који показују које ће технологије у периоду од две до десет година бити актуелне. Тај систем постоји више од две деценије и сматра се једним од најрелевантнијих, будући да је за то време много тога предвидео. Суштина је на време почети са савладавањем нових алата, техника и теоретских области јер ће нам то осигурати предност кад садашње новине почну озбиљно да се примењују.

Тврдећи да нас у 21. веку не дефинишу толико школа и факултет који смо одабрали, већ додатна едукација, која не подразумева само спорт, стране језике или уметност, она ће бити кључна и у наредним декадама.

Препорука је пронаћи обуке и курсеве који за циљ имају усвајање вештина потребних за различите послове: квалитетно доношење одлука, начини решавања проблема на нивоу сложених система, аналитичко размишљање... Све више институција омогућава образовање из ових специфичних области, које доносе веће плате и боље запослење, каже он.

С. Милачић