Na današnji dan pre 18 godina ubijen je premijer Zoran Đinđić

Cela akcija je započeta neposrednom nakon ubistva premijera Zorana Đinđića 12. marta 2003. godine. Zvanično je trajala do 22. aprila 2003. godine.

Za vreme ove akcije, privedeno je 11.665 osoba povezanih s organizovanim kriminalom. Među njima je svi oni za koje je postojala osnovana sumnja da su upleteni ili su bili u vezi s organizovanim kriminalom - “krupne ribe” podzemlja, republički tužioci, sudije, policajci, estradne zvezde, lekari, novinari, razni savetnici...

Sve je počeko kada je 12. marta 2003., pola sata iza podneva, hitcima iz snajpera “hekler i koh” ubijen srpski premijer dr Zoran Đinđić. Stradao je pred ulazom u Vladu Srbije. Mafija je ovim činom bacila rukavicu u lice državi i vlasti. Država je bila još odlučnija. Objavila je rat organizovanom kriminalu i zadala sebi cilj: uhvatiti atentatore, organizatore i nalogodavce zločina, ali i očistiti Srbiju od kriminala.

U Specijalnom sudu je sredinom januara 2008. godine 26 pripadnika “zemunskog klana” za 17 ubistava, tri otmice i dva teroristička napada osuđeno na ukupno 465 godina robije.

Na maksimalne kazne od po 40 godina zatvora osuđeni su Milorad Ulemek Legija i Zvezdan Jovanovi Zveki. Braća Miloš i Aleksandar Simović su osuđeni na po 35 godina robije, Sretko Kalinić na 30 godina. Oni kaznu izdržavaju u požarevačkoj “Zabeli”. Branislav Bezarević, takođe osuđen na tri decenije robije služi kaznu u KPZ “Padinska skela”.

Jedini koji je do sada odlužio kaznu je Saša Pejaković. On je bio osuđen na osam godina robije i 2013. godine je pušten na slobodu.

Sledećih dana i noći trajala je  potraga za egzekutorima, ali i finansijerima, njihovim jatacima. Istog dana, uveče, Vlada i Ministarstvo unutrašnjih poslova izašli su s konkretnim podacima: iza atentata stoji “zemunski klan” i njegove vođe - Milorad Luković Ulemek Legija, Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum.

Pored ove trojice, MUP Srbije je odmah izdao poternicu i za članovima njihove bande - Dejanom Milenkovićem Bagzijem, Vladimirom Milisavljevićem - Vladom Budalom, Sretkom Kalinićem, Nikolom Bajićem, Milošem i Aleksandrom Simovićem, Miladinom Suvajdžićem, Dušanom i Đorđem Krsmanovićem, Milanom Jurišićem Juretom, Zoranom Vukojevićem, Vladimirom Jovanovićem Japancom, Aleksandrom Davidovićem, Darkom Đorđevićem, Draganom Ninkovićem Prevarom, Srđanom Mijailovićem, Mlađanom Mićićem Pacovom, Aleksandrom Zdravkovićem, Milom Šćekićem, Markom Adamovićem, Dejanom Aranđelovićem, Draganom Vujičićem, Vladanom Mladenovićem, Ninoslavom i Slađanom Konstantinovićem, Ljiljanom Buhom...

Jedan za drugim, ubrzo se najveći deo “zemunskog klana” “preselio” u zatvor. Desetak dana posle zločina uhvaćeni su i oni koji su pucali. Atentator je Zvezdan Jovanović Zveki, potpukovnik i zamenik komandanta Jedinice za specijalne operacije (JSO) MUP Srbije. Njegov direktni saučesnik je Saša Pejaković Pele, dok su Veselin Lečić Leka i komandant “crvenih beretki” Dušan Maričić Gumar uhapšeni zbog bliskih veza sa članovima “zemunskog klana”. Gumar će kasnije biti i jedan od petorice osumnjičenih za otmicu i ubistvo Ivana Stambolića.

Puška kojom je ubijen premijer Zoran Đinđić pronađena je 25. marta. Pripadnici MUP Srbije su u Novom Beogradu, na placu između Bulevara Lenjina, Ulice španskih boraca, Bulevara Avnoja i Ulice proleterske solidarnosti, ispod lomljenog betona, pronašli crnu veliku torbu, od impregniranog platna. U njoj je bila puška “hekler i koh” Vinčester 308, sa metkom u cevi i optičkim nišanom “Karl Cajs Jena”, dve kutije municije za isto oružje, automatska puška “CZ”, kalibra 7,62 milimetara (“kalašnjikov”), sa izbrušenim fabričkim brojevima. Veštačenjem je utvrđeno da je puškom “hekler i koh” ubijen premijer Đinđić.

Kako su se srpski zatvori punili počela su da se rešavaju dotad nerešiva ubistva. Postoji osnovana sumnja da su pripadnici zemunske bande, pod vođstvom Šiptara i Legije, ubili Sredoja Šljukića Šljuku, Jovana Guzijana Cunera, Zorana Davidovića Ćandu i Ivana Stojanovića, Mirka Tomića Bosanca, Branislava Lainovića Dugog, Zorana Uskokovića Skoleta, braću Zorana i Dragana Živkovića Fiškale iz Požarevca, Zorana Petrovića Šempu, Petra Peru Miloševića, Radoslava Trlajića - Batu Trlaju...

Policija je do takvih saznanja došla zahvaljujući zaštićenim svedocima, ali i priznanju samih aktera, i o ubistvima sa političkim motivima. Pojedini pripadnici “crvenih beretki” zajedno sa članovima zemunske bande, a po nalogu Legije i Šiptara, oteli su i zverski ubili Ivana Stambolića, ubili četvoricu funkcionera SPO - Veselina Boškovića, Zvonka Osmajlića, Dragana Vušurevića i Vučka Rakočevića - na Ibarskoj magistrali, pokušali da ubiju Vuka Draškovića, predsednika SPO u Budvi...

U okviru akcije “Sablja” policija je došla do mnogobrojnih saznanja o planovima zemunske bande i njenih mentora iz politike. Tako je utvrđeno da su organizatori zločina planirali da izazovu haos u zemlji, a zatim preuzmu vlast. Kao budući premijer, prema nekim svedočenjima pripadnika “zemunskog klana”, već je bio “viđen” Dušan Spasojević Šiptar.

Vlada Srbije, ubrzo po uvođenju vanrednog stanja, donela je odluku da se Jedinica za specijalne operacije, zbog učešća nekih pripadnika i komandanata, rasformira. Zabranjen je i Nezavisni sindikat policije. Mnogi kriminalci imali su njihove počasne legitimacije, koje izuzetno liče na originalna obeležja MUP Srbije.

U sklopu mera borbe protiv organizvanog kriminala vlast je odlučila i da ukloni nelegalne objekte koje je zidala mafija. Gotovo istog dana počelo je rušenje Tržnog centra u Šilerovoj ulici u Zemunu, vlasništvo Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića. Ubrzo su porušene i njihove dve kuće, a bageri su krenuli i na vilu Milorada Lukovića Legije u Ulici Ilije Stojadinovića.

Srpska policija je za vreme akcija “Sablja” pronašla 1.266 dugih i kratkih cevi, sedam zolja, pet ručnih i četiri raketna bacača, kao i četiri IC uređaja za noćno osmatranje, 12 dvogleda i četiri prigušivača.

Policija je zaplenila 573 revolvera i pištolja (među njima i gasni i signalni), 230 automatskih i 449 drugih vrsta pušaka, 14 mitraljeza, kao i ostalog oružja.

Takođe, pronađene je i dosta okvira za puške i pištolje. Većinu naoružanja zaplenio je SUP Beograd, a u policijskim akcijama nalaženi su i mačeta, električne palice, panciri, bajoneti, laserski daljinometar, lisice za vezivanje, samostreli, radio-stanice, objektivi...

Neko skriveno oružje nađeno je i sedam godine kasnije. Naime, krajem marta 2010. pripadnici Žandarmerije su kod “Ikarbusa”, pored auto-puta u Beogradu iskopali četiri automatske puške, dva puškomitraljeza i dva snajpera. To oružje je pripadalo “zemuncima” a ukradeno je 5. oktobra 2000. godine iz policijske stanice u Ulici majke Jevrosime u Beogradu. Ali to je samo delić 485 komada odnetog oružja. Među ukradenim dugim cevima bile su 203 automarske puške, devet puškomitraljeza, sedam snajpera...

Pored ilegalnog naoružanja srpskoj policiji i Vojsci Srbiji i Crne Gore, na osnovu uredbe o predaji i legalizaciji oružja, predato je 34.283 komada pištolja, pušaka i minsko-eksplozivnih, 1.734.865 metaka i 6.918 dodatne opreme za oružje.

Među prvima uhapšeni su Jovica Stanišić, nekadašnji načelnik Resora državne bezbednosti MUP Srbije, i njegov dugogodišnji saradnik Franko Simatović Frenki, osnivač “crvenih beretki”.

Pored njih zadržan je i Milorad Bracanović, bivši pomoćnik direktora Bezbednosno-informativne agencije.

Kada je o estradi reč, najpoznatija je svakako Svetlana - Ceca Ražnatovića, udovica Željka Ražnatovića Arkana, koja je u policiju privedana 17. marta, a potom je zadržana u zatvoru pod sumnjom da je bila u kontaktu s članovima “zemunskog klana”, prvenstveno Miloradom Ulemekom Legijom i Dušanom Spasojevićem Šiptarom. Pripadnici Žandarmerije i Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala prilikom pretresa kuće u Ljutice Bogdana pronašli su arsenal oružja i municije, ali i veliku količinu vojne opreme.

Aleksandar Vuksanović, alijas Aca Lukas, takođe je završio iza rešetaka, jer je “zemunskom klanu” dao na korišćenje svoj stan.

Tokom 27 dana vanrednog stanja najviše privedenih bilo je u Beogradu (3.217), pa u Pančevu (731), Somboru (522) i Šapcu (489), dok je iza rešetaka najmanje ljudi (43) završilo u Kraljevu.

Oni koji su pružili otpor prilikom hapšenja bili su likvidirani. To se desilo i s dvojicom vođa ove bande - Dušanom Spasojevićem Šiptarom i Miletom Lukovićem Kumom.

Za mesec dana intenzivnih akcija pronađeno je skora 27 kilograma heroina, oko 500 grama kokaina i 50 kilograma marihuane…

M. Bozokin