На данашњи дан пре 18 година убијен је премијер Зоран Ђинђић

Цела акција је започета непосредном након убиства премијера Зорана Ђинђића 12. марта 2003. године. Званично је трајала до 22. априла 2003. године.

За време ове акције, приведено је 11.665 особа повезаних с организованим криминалом. Међу њима је сви они за које је постојала основана сумња да су уплетени или су били у вези с организованим криминалом - “крупне рибе” подземља, републички тужиоци, судије, полицајци, естрадне звезде, лекари, новинари, разни саветници...

Све је почеко када је 12. марта 2003., пола сата иза поднева, хитцима из снајпера “хеклер и кох” убијен српски премијер др Зоран Ђинђић. Страдао је пред улазом у Владу Србије. Мафија је овим чином бацила рукавицу у лице држави и власти. Држава је била још одлучнија. Објавила је рат организованом криминалу и задала себи циљ: ухватити атентаторе, организаторе и налогодавце злочина, али и очистити Србију од криминала.

У Специјалном суду је средином јануара 2008. године 26 припадника “земунског клана” за 17 убистава, три отмице и два терористичка напада осуђено на укупно 465 година робије.

На максималне казне од по 40 година затвора осуђени су Милорад Улемек Легија и Звездан Јованови Звеки. Браћа Милош и Александар Симовић су осуђени на по 35 година робије, Сретко Калинић на 30 година. Они казну издржавају у пожаревачкој “Забели”. Бранислав Безаревић, такође осуђен на три деценије робије служи казну у КПЗ “Падинска скела”.

Једини који је до сада одлужио казну је Саша Пејаковић. Он је био осуђен на осам година робије и 2013. године је пуштен на слободу.

Следећих дана и ноћи трајала је  потрага за егзекуторима, али и финансијерима, њиховим јатацима. Истог дана, увече, Влада и Министарство унутрашњих послова изашли су с конкретним подацима: иза атентата стоји “земунски клан” и његове вође - Милорад Луковић Улемек Легија, Душан Спасојевић Шиптар и Миле Луковић Кум.

Поред ове тројице, МУП Србије је одмах издао потерницу и за члановима њихове банде - Дејаном Миленковићем Багзијем, Владимиром Милисављевићем - Владом Будалом, Сретком Калинићем, Николом Бајићем, Милошем и Александром Симовићем, Миладином Сувајџићем, Душаном и Ђорђем Крсмановићем, Миланом Јуришићем Јуретом, Зораном Вукојевићем, Владимиром Јовановићем Јапанцом, Александром Давидовићем, Дарком Ђорђевићем, Драганом Нинковићем Преваром, Срђаном Мијаиловићем, Млађаном Мићићем Пацовом, Александром Здравковићем, Милом Шћекићем, Марком Адамовићем, Дејаном Аранђеловићем, Драганом Вујичићем, Владаном Младеновићем, Нинославом и Слађаном Константиновићем, Љиљаном Бухом...

Један за другим, убрзо се највећи део “земунског клана” “преселио” у затвор. Десетак дана после злочина ухваћени су и они који су пуцали. Атентатор је Звездан Јовановић Звеки, потпуковник и заменик команданта Јединице за специјалне операције (ЈСО) МУП Србије. Његов директни саучесник је Саша Пејаковић Пеле, док су Веселин Лечић Лека и командант “црвених беретки” Душан Маричић Гумар ухапшени због блиских веза са члановима “земунског клана”. Гумар ће касније бити и један од петорице осумњичених за отмицу и убиство Ивана Стамболића.

Пушка којом је убијен премијер Зоран Ђинђић пронађена је 25. марта. Припадници МУП Србије су у Новом Београду, на плацу између Булевара Лењина, Улице шпанских бораца, Булевара Авноја и Улице пролетерске солидарности, испод ломљеног бетона, пронашли црну велику торбу, од импрегнираног платна. У њој је била пушка “хеклер и кох” Винчестер 308, са метком у цеви и оптичким нишаном “Карл Цајс Јена”, две кутије муниције за исто оружје, аутоматска пушка “ЦЗ”, калибра 7,62 милиметара (“калашњиков”), са избрушеним фабричким бројевима. Вештачењем је утврђено да је пушком “хеклер и кох” убијен премијер Ђинђић.

Како су се српски затвори пунили почела су да се решавају дотад нерешива убиства. Постоји основана сумња да су припадници земунске банде, под вођством Шиптара и Легије, убили Средоја Шљукића Шљуку, Јована Гузијана Цунера, Зорана Давидовића Ћанду и Ивана Стојановића, Мирка Томића Босанца, Бранислава Лаиновића Дугог, Зорана Ускоковића Сколета, браћу Зорана и Драгана Живковића Фишкале из Пожаревца, Зорана Петровића Шемпу, Петра Перу Милошевића, Радослава Трлајића - Бату Трлају...

Полиција је до таквих сазнања дошла захваљујући заштићеним сведоцима, али и признању самих актера, и о убиствима са политичким мотивима. Поједини припадници “црвених беретки” заједно са члановима земунске банде, а по налогу Легије и Шиптара, отели су и зверски убили Ивана Стамболића, убили четворицу функционера СПО - Веселина Бошковића, Звонка Осмајлића, Драгана Вушуревића и Вучка Ракочевића - на Ибарској магистрали, покушали да убију Вука Драшковића, председника СПО у Будви...

У оквиру акције “Сабља” полиција је дошла до многобројних сазнања о плановима земунске банде и њених ментора из политике. Тако је утврђено да су организатори злочина планирали да изазову хаос у земљи, а затим преузму власт. Као будући премијер, према неким сведочењима припадника “земунског клана”, већ је био “виђен” Душан Спасојевић Шиптар.

Влада Србије, убрзо по увођењу ванредног стања, донела је одлуку да се Јединица за специјалне операције, због учешћа неких припадника и команданата, расформира. Забрањен је и Независни синдикат полиције. Многи криминалци имали су њихове почасне легитимације, које изузетно личе на оригинална обележја МУП Србије.

У склопу мера борбе против организваног криминала власт је одлучила и да уклони нелегалне објекте које је зидала мафија. Готово истог дана почело је рушење Тржног центра у Шилеровој улици у Земуну, власништво Душана Спасојевића и Милета Луковића. Убрзо су порушене и њихове две куће, а багери су кренули и на вилу Милорада Луковића Легије у Улици Илије Стојадиновића.

Српска полиција је за време акција “Сабља” пронашла 1.266 дугих и кратких цеви, седам зоља, пет ручних и четири ракетна бацача, као и четири ИЦ уређаја за ноћно осматрање, 12 двогледа и четири пригушивача.

Полиција је запленила 573 револвера и пиштоља (међу њима и гасни и сигнални), 230 аутоматских и 449 других врста пушака, 14 митраљеза, као и осталог оружја.

Такође, пронађене је и доста оквира за пушке и пиштоље. Већину наоружања запленио је СУП Београд, а у полицијским акцијама налажени су и мачета, електричне палице, панцири, бајонети, ласерски даљинометар, лисице за везивање, самострели, радио-станице, објективи...

Неко скривено оружје нађено је и седам године касније. Наиме, крајем марта 2010. припадници Жандармерије су код “Икарбуса”, поред ауто-пута у Београду ископали четири аутоматске пушке, два пушкомитраљеза и два снајпера. То оружје је припадало “земунцима” а украдено је 5. октобра 2000. године из полицијске станице у Улици мајке Јевросиме у Београду. Али то је само делић 485 комада однетог оружја. Међу украденим дугим цевима биле су 203 аутомарске пушке, девет пушкомитраљеза, седам снајпера...

Поред илегалног наоружања српској полицији и Војсци Србији и Црне Горе, на основу уредбе о предаји и легализацији оружја, предато је 34.283 комада пиштоља, пушака и минско-експлозивних, 1.734.865 метака и 6.918 додатне опреме за оружје.

Међу првима ухапшени су Јовица Станишић, некадашњи начелник Ресора државне безбедности МУП Србије, и његов дугогодишњи сарадник Франко Симатовић Френки, оснивач “црвених беретки”.

Поред њих задржан је и Милорад Брацановић, бивши помоћник директора Безбедносно-информативне агенције.

Када је о естради реч, најпознатија је свакако Светлана - Цеца Ражнатовића, удовица Жељка Ражнатовића Аркана, која је у полицију приведана 17. марта, а потом је задржана у затвору под сумњом да је била у контакту с члановима “земунског клана”, првенствено Милорадом Улемеком Легијом и Душаном Спасојевићем Шиптаром. Припадници Жандармерије и Управе за борбу против организованог криминала приликом претреса куће у Љутице Богдана пронашли су арсенал оружја и муниције, али и велику количину војне опреме.

Александар Вуксановић, алијас Аца Лукас, такође је завршио иза решетака, јер је “земунском клану” дао на коришћење свој стан.

Током 27 дана ванредног стања највише приведених било је у Београду (3.217), па у Панчеву (731), Сомбору (522) и Шапцу (489), док је иза решетака најмање људи (43) завршило у Краљеву.

Они који су пружили отпор приликом хапшења били су ликвидирани. То се десило и с двојицом вођа ове банде - Душаном Спасојевићем Шиптаром и Милетом Луковићем Кумом.

За месец дана интензивних акција пронађено је скора 27 килограма хероина, око 500 грама кокаина и 50 килограма марихуане…

М. Бозокин