Kantatutor Ilija Ilić: Odavno sam u borbi i nema nazad
Nedavno je izašla pesma kantautora Ilije Ilića „Miriše grad” na kompilaciji super hitova City Recordsa za koju je snimio i spot pažljivo gradeći muzičku karijeru koju je započeo još kao tinejdžer svirajući bubnjeve u svom bendu.
Ilija je danas vlasnik Art music studio production u Novom Sadu, radi kao producent i aranžer i piše pesme za sebe, ali za kolege. Profesionalnu karijeru počeo je objavom albuma „Ljudi kažu” za PGP-RTS 2004. godine, potom je objavio „Hajde, hajde”, a zatim i „Kovrdžava”, te „Hodam sam”. S Ilijom Ilićem pričamo o novom singlu „Miriše grad” ali i radu jednog mladog muzičara toko pandemije koronavirusa.
Za pesmu „Miriše grad” ste snimili i spot. Koliko je teško i isplativo, u ovoj situaciji, kada je ceo svet u zastoju zbog korone, graditi muzičku karijeru i ulagati u spotove visokog kvaliteta?
- S obzirom na to da mi je godinu dana zabranjen rad u smislu nastupa, zaista jeste ogromna žrtva i ulog jer uopšte i ne znam hoću li imati u skorije vreme priliku za nastup i da povratim uloženo, ali kao umetnik imao sam veliku potrebu za novim delom i to je uvek bilo mnogo jače od novca.
Mnogi muzičari se žale na ekonomske posledice koje je kovid ostavio u njihovom poslu, koliko je korona uticala na vaš posao?
- Art Production čiji sam vlasnik posluje svega 10 odsto svojih kapaciteta i mnogo mojih saradnika, tehničara i pratećih muzičara potpuno su na ivici egzistencije, apsolutno. Vlada je u maju mesecu pomogla svima sa statusom umetnika među kojima sam i ja sa 90.000 dinara i Sokoj sa 24.000 svojim članovima, ali to je odavno bilo i nije obuhvatilo većinu iz ove profesije.
Kako je muzika uopšte postala deo vašeg života, a kako je postala profesija?
- Zahvaljujući porodici u kojoj je muzika prisutna uvek od kad znam za sebe s obzirom da je otac profesionalni muzičar, a majka osnivač KUD-a, postala je i deo mene, a onda kroz odrastanje i profesionalni poziv. Vrlo brzo nakon nakon punoletstva odlaskom u Beograd i izdanjem mog prvog albuma za PGP-RTS 2004. godine.
Zbog muzike, odnosno posla, ste se preselili u Novi Sad, a potom i Beograd, koliko su te promene menjale vašu karijeru i lični život i da li je to možda neobično u modernom vremenu kada se najviše radi od kuće?
- U Beograd sam se preselio zbog karijere i danas smatram da sam postupio ispravno, a u Novom Sadu živim ipak iz privatnih razloga koji nisu vezani za karijeru. Van Beograda živeti i praviti karijeru jeste mnogo teže, ali evo ne i nemoguće upravo zahvaljujući modernom vremenu.
Budući da ste kantautor, producent i aranžer, u kojoj ulozi se najprijatnije osećate, sami u studiju ili na nastupima, okruženi ljudima?
- Pođednako, u momentima u studiju prilikom rada kao i u momentima na nastupima, jedno bez drugog ne mogu da zamislim.
Kako nastaju vaši stihovi, u nadahnuću inspiracije ili je to zaista zanatski proces?
- Danas je to postao jedan proces, duži period nego nekad u smislu da naletom inspiracije upamtim ideju, temu, melodiju i onda to razvijam danima u glavu, živim sa tim dok ne budem zadovoljan pa tek onda kreće snimanje u studiju.
Koliko je teško danas graditi muzičku karijeru s obzirom na velike promene kroz koje svet prolazi i kakve planove u ovo nestabilno vreme može da pravi jedan mladi muzičar?
- S obzirom na sve što se dešava šanse za nekog novog su minimalne i ja sam tog svestan, ali već odavno sam u borbi i nema nazad, kraj je kad ja kažem, pa dokle stignem.
Snežana Milanović