Monografija Gige Đuragića Dileta „Istinitije od stvarnosti”

Ljudska priroda stalno pokušava da dohvati nemirni rep klepsidre pronalazeći uvek nove načine u primeni njegovog zaustavljanja. Zato često čujemo okrugle brojke i velike reči kada se naglašava „ozbiljan“ komad proteklog vremena. Temporalnost je jednaka terminu vremenitost i one zajedno označavaju filozofski pojam koji se odnosi na sve što ima ograničeno i promenljivo postojanje u vremenu, što nastaje, menja se, propada i nestaje.

Tok večite promene sadržan je u pola veka trajanja umetnika Gige Đuragića Dileta i njegovog dela na nekoliko različitih nivoa u tehnološkom i motivskom smislu. Nastojanje Diletovo nikad nije bilo usmereno samo na jednu stazu delovanja. U monografskoj publikaciji povodom pedeset godina stvaralaštva naslovljenoj Istinitije od stvarnosti sagledavamo vitraž pulsirajućih kreacija. Potreba da se deo učinjenog sabere sasvim je prirodna i sobom nosi niz nepogodnosti u toku rada na knjizi.

Sačiniti knjigu nije lako u onolikoj meri koliko je naivna pomisao da vreme možemo ukrotiti. Bez obzira na prepoznatljivosti koje idu uz slike, crteže, tapiserije i druge umetničke objekte što ih je iza sebe ostavio u simboličkom okviru primoordijalne snage i značenja, Giga Đuragić je zapravo govorio o istom. Čitavo to vreme on je sopstvenim likovnim sredstvima stvaralačkih napora besedio o zemlji, šajkaškoj, na kojoj je ponikao. Ne u istorijskom smislu uzburkanih događaja iz  revolucionarne 1848. godine, kada je njegova zemlja bila svedok ratnih nepravdi.

Možda je ta ista zemlja, obećana u Carskim privilegijama slutila da novopridošlom narodu postane usud i večito polazište za razumevanje sopstvene sudbine. Zemlja, pod belinom usitnjenog snega zaorana, ponekad punktirana kratkom vertikalnom stabla i zgusnute krošnje, iskazuje promenu i tok života/zemlje. Pokazuje koliko i ljudi od zemlje zavise.

U Demetrinom krugu oranice pod Suncem nalazi se prastari ishod naše civilizacije. U trenutku kada je čovek otkrio blagodeti zemlje po kojoj hoda, u istom tom času je uvideo izvor svojih nadanja, verovanja i razočarenja. Verujući da su prirodne odlike sveta koji ga okružuje i njegove osobine, čovek zemlje se ne predaje. Taj čovek je umetnik Giga Đuragić Dile, zaronjen u mitskom tkanju zaboravljenih i nestalih kultura, u trenutku kada se arhaično susreće sa savremenim. Shvatio je Dile da su naša nadanja, verovanja i razočarenja dosta puta jedno te isto kolebanje koje nam odlaže život. Snaga tog života sakrivena je u umetničkom poslanju, u poluvekovnom nepristajanju da se podlegne pomodnom, iako je savremeni trenutak Giga uvek dobro čuo i sprovodio u svom radu.

Zato su među koricama ove knjige delovi ritova u nepreglednoj ravnici, uzdignuti surduci slikarevog detinjstva, golomrazne i užarene brazde, apstraktni zapisi u vremenu, ođeci vanvremenske kudelje i vune, postmoderne sinteze i omaži velikanima, ali i umetnikove zabeleške, fotografije aktivnosti koje se još teže od samih slika mogu okupiti na jednom mestu. Na njima gledamo koliko smo danas udaljeni od istine stvarnosti čiji smo nesvesni protagonisti. I kako se vreme oko nas iznova menja na toliko sjajnih umetničkih načina. 

Stvarnije od istine, ako je to ikako moguće. 

Danilo Vuksanović