Mali: Emitovanje državnih evroobveznica veliki uspeh Srbije

On za Tanjug navodi da je ovo prvi put da je Srbija emitovala obveznice u evrima na 12 godina i da je odlično prošla.

"Tražnja je premašivala tri i po milijarde, dakle bila je tri i po puta veća nego što je iznosila naša ponuda. Više od 200 najeminentnijih stranih fondova, penzionih i investicionih, bilo je zainteresovano za naše hartije od vrednosti", kaže Mali.

U prilog dobrom kotiranju Srbije na međunarodnom finansijskom tržištu navodi i činjenicu da će polovinom ove godine tri naše državne hartije od vrednosti biti uključene u J.P. Morgan GBI-EM indeks, kao najvažniji parametar ušpešnosti jedne obveznice.

Prema njegovim rečima kuponska stopa od 1,65 odsto koju je Srbija juče ostvarila, predstavlja apsolutnu potvrdu poverenja koje investitori imaju u perspektive naše privrede i reforme koje se sprovode.

"Mi ćemo taj novac iskoristiti da nastavimo da vraćamo stare dugove iz prošlosti. Prethodna vlast se 2011. i 2012. godine zaduživala i po kamatnim stopama od 7,25 odsto, što znači da je naša stopa četiri-pet puta manja, jer vodimo računa o svakom dinaru", naglašava za Tanjug ministar Siniša Mali.

Dodaje da će se dalja ekonomska politika kreirati pažljivo i da će se javnim dugom upravljati tako, da bez obzira na treći paket pomoći privredi i građanima, javni dug ne pređe tzv. granicu Mastrihta, odnosno da njegov udeo u bruto domaćem proizvodu ne bude veći od 60 odsto.

"Dakle, vraćamo stare dugove i odlično smo prošli u tome a ciljamo do kraja godine stopu rasta od šest odsto. Do kraja godine se, kako je najavio predsednik Vučić očekuje početak radova na još nekoliko auto-puteva, tako da ćemo biti jedina zemlja u Evropi, a možda čak i u svetu koja će ove godine imati sedam ili osam novih auto-puteva u izgradnji", navodi ministar Mali.

Komentarišući izjavu Dušana Nikezića iz Stranke slobode i pravde, koji je danas rekao da je Aleksandar Vučić sa kamatom od 1,92 odsto zadužio sve ljude u Srbiji za još milijardu evra, Mali kaže da je upravo Nikezić zadužio Srbiju i sve njene građane po visokoj kamatnoj stopi od 7,25 odsto.

"Mi za razliku od njega ne povećavamo naš javni dug, držimo ga ispod 60 odsto u odnosu na BDP, dok se prethodna vlast zaduživala po nikada većim kamatnim stopama i punila džepove i tog gospodina koji je dao tu izjavu i Dragana Đilasa", ističe ministar Mali.

Dodaje da se novac koji se sada zarađuje i uzima, koristi upravo za vraćanje dugova prethodne vlasti, kako bi se novim generacijama ostavilo potpuno stabilno stanje i čiste finansije.

"Nama u septembru ove godine dospeva 700 miliona dolara duga obveznica koje je emitovao upravo gospodin Nikezić dok je bio u vladi, po kamatnoj stopi od 7,25 odsto. Mi taj njihov dug koji su tada emitovali, sada refinansiramo odnosno vraćamo novom obveznicom od 1,65 odsto, dakle četiri ili pet nižoj kamatnoj stopi", odgovara ministar Mali.

Ocenjuje da su rekordne kamatne stope od 7,25 po kojima se Nikezić zaduživao bile dobre za njega i njegovog šefa Dragana Đilasa, ali ne za građane Srbije.

Građani Srbije, kaže Mali, treba da znaju da je u vreme prethodne vlasti prosečna kamatna stopa na dugove koje je Srbija imala bila 5,7 odsto, a da je prosečna kamatna stopa koju sadašnja vlast plaća na dug 2, 9 odsto.

To, zaključuje on, dovoljno govori o odgovornosti jedne i druge vlasti.

Centralni informacioni sistem za obračun zarada u javnom sektoru je veoma važan, jer ćemo njegovim uvođenjem imati kontrolu nad zaradama pola miliona ljudi koji rade u javnom sektoru, kaže ministar finansija Siniša Mali.

Dodaje da će ovim sistemom biti obuhvaćeno 10.500 institucija i da ćemo prvi put imati na jednom mestu tačnu evidenciju svih zarada i zaposlenih u javnom sektoru.

"To je deo paketa reformi koje u poslednjih nekoliko godina sprovodimo zajedno sa Međunarodnim monetarnim fondom. Na važnost njegovog uvođenja ukazivali su i MMF i Fiskalni savet, jer se time omogućava kontrola nad zapošljavanjem, isplatom i visinom zarada za više od pola miliona ljudi", kaže Mali.

Naglašava da je reč o ogromnom projektu koji će se sprovoditi tri naredne godina, ali kaže da ćemo i nakon toga stalno imati podatkw o broju zaposlenih i visini primanja u celom javnom sektoru.

"Inače, ceo proces izbora kada je reč o ponuđačima je bio potpuno javan i transparentan i urađen po svim međunarodnim standardima. Imali smo dve ponude i izabrali bolju", navodi Mali.

Uvođenjem ovog sistema biće kontrolisani rashodi i obavljaće se isplate za sve zaposlene u javnom sektoru u realnom vremenu.

Time se otklanjaju mogućnost greške u obračunima zarada pre njihove isplate i sve eventualne zloupotrebe.