Mali: Novi uspeh Srbije na međunarodnom tržištu kapitala

Tokom procesa današnje emisije, a usled velike tražnje, delegacija Srbije je uspela da smanji inicijalnu kamatnu stopu za 35 baznih poena i emituje obveznice po stopi prinosa od 1,920 odsto i kuponskoj stopi od 1,65 odsto, sa rokom dospeća od 12 godina.

Time je dodatno produžena kriva prinosa srpskih obveznica emitovanih na međunarodnom tržištu.

Ministar finansija Siniša Mali istakao je da se ovom transakcijom nastavljaju uspesi Srbije na tržištu kapitala.

Naveo je da je naša zemlja na tržištu kapitala od početka godine imala dobar start sa prodajom državnih obveznica na domaćem tržišu na aukcijama u januaru i prodajom dvanaestogodišnjih dinarskih obveznica emitovanih prošle godine.

Osim toga, kaže Mali, dinarske obveznice će biti uključene u indeks J.P. Morgan GBI-EM indeks.

Današnje kamatne stope, koje smo dobili u uslovima neizvesnosti na tržištu, dok još uvek traje pandemija korona virusa, su umnogome bolje od onih po kojima je prethodna vlast zaduživala državu pre nekoliko godina, a koje su bile i do 7,50 odsto, istakao je ministar Mali.

Dodao je da su investitori nastavili da pokazuju poverenje u strukturne reforme koje sprovodi Vlada Srbije te da je ostvarena ukupna tražnja od preko 3,5 milijarde evra i to od strane više od 200 respektabilnih, pre evropskih i američkih fondova, osiguravajućih kuća i banaka.

Veoma smo zadovoljni odzivom investitora i današnjom emisijom evroobveznica, kojom ćemo vratiti neke stare i skupe dugove koji nam dolaze na naplatu u toku ove godine, kazao je Mali.

Kako je ocenio, to je neverovatan uspeh imajući u vidu da su sve zemlje na svetu višestruko povećale javni dug usled zaduživanja tokom pandemije korona virusa.

Potvrda o tome koliko smo uspešni je, kako navodi Mali, i podatak da je prosečna kamatna stopa na ceo dug Srbije krajem 2020. godine bila 2,91 odsto, dok je 2014. godine iznosila 5,7 odsto.

Dodaje da Srbija neće u velikom obimu povećavati javni dug do kraja godine.

Kao što sam napomenuo, ovaj novac koristimo da vratimo preskupe dugove iz prošlosti i ne očekujemo veće povećanje javnog duga do kraja godine. U međuvremenu, radimo i gradimo, a tokom ove godine gradiće se ukupno osam auto-puteva u Srbiji, naveo je ministar.

Podseća i da će krajem godine početi i gradnja beogradskog metroa, projekta na koji građani čekaju decenijama.

S obzirom na to da se očekuje dalji rast stopa prinosa na međunarodnom tržištu, Mali kaže da je Srbija bila spremna da iskoristi najpovoljnije uslove, kako bi prikupila neophodna sredstva za finansiranje obaveza koje dospevaju u ovoj godini.

U septembru 2021. godine nam dospevaju dolarske obveznice u iznosu od 700 miliona dolara sa kuponskom stopom od 7,25 odsto, a koja nosi najveću kamatnu stopu ikada postignutu na međunarodnom tržištu, dodao je.

Ističe da je Srbija već dva puta prevremeno otkupljivala taj skupi dug kako bi ispravila greške iz prošlosti i rasteretila ukpune obaveze za otplatu.

Prinos ostvaren današnjom emisijom je u rangu pojednih zemalja regiona koje imaju i investicioni kreditni rejting, kao što je na primer Rumunija, dugogodišnja članica Evropske unije, što potkrepljuje očekivanja da Srbija uđe u krug zemalja investicionog ranga.

U saopštenju se podseća da je samo pre dve nedelje, ovom uspehu doprinela i vest da će dinarske obveznice biti uključene u renomirani indeks GBI-EM Global Diversified, koji predstavlja "benćmark" indeks za obveznice emitovane u lokalnim valutama zemalja u razvoju i to za čak tri emisije dinarskih obveznica, originalne ročnosti sedam, 10 i 12,5 godina, a koje dospevaju 2026., 2028. i 2032. godine.

Republika Srbija je ovom transakcijom nastavila da aktivno upravlja javnim dugom i u vreme krize izazvane pandemijom korona virusa.

Prethodno je, u cilju optimizacije valutne strukture duga, uspešno sprovela dve hedžing transakcije.

Time je značajno smanjeno učešće dolarskog duga u ukupnom portfoliju javnog duga na 12,4 odsto.

Nastavljajući u istom smeru i sa istim ciljem, Srbija je novu evroobveznicu emitovala u evrima, čime je dodatno smanjila izloženost valutnom riziku i minimizirala izloženost javnog duga uticaju promena kursa američkog dolara.