Tehnolog Tatjana Đuričić o ljubavi i vinu: Kako nastaje čarolija u boci

I zaista, šta bi nas pokrenulo i nadahnulo da nema ljubavi. Ne bi se ništa stvorilo da nema Erosa. Uoči praznika Svetog Trifuna, zaštitnika vina i dana Svetog Valentina, kada se slavi ljubav razgovaramo sa tehnologom vina Tatjanom Đuričić iz Novog Sada, koja je kreirala vino koje je prvi put u Srbiju donelo najsjajnije odličje sa velikog međunarodnog takmičenja. Bez ljubavi ne može da se stvori čarolija u boci. To se dokazalo prošle godine na vinskom takmičenja Dekanter u Londonu gde je platinastu medalju osvojilo vino omnibus lektor 2015. vinarije Erdevik, a drugo Tatjanino vino kaberne sovinjon momentum vinarije Veritas iz Sremskih Karlovaca je osvojilo srebro, jer mu je za poen umaklo zlato.

Šta više opija vino ili ljubav?

– Rekla bih da vino i ljubav idu jedno uz drugo. Za vino je potrebna ljubav, ali i obrnuto.

A koliko ljubavi je potrebno da bi se napravilo dobro vino?

– Puno. Mislim da je ljubav jedna od najvažnijih stvari. Da bi se napravilo dobro vino tehnolog, enolog ili vinar mora da voli to što radi. Vino je odraz onog ko ga stvara.

Kako ste vi uplovili u vinsku priču? Da li ste to oduvek želeli da postanete?

– Nisam iz vinarske porodice i moj dodir s njim su bila porodična slavlja. Ni kada sam upisala Tehnološki fakultet, odsek za tehnologiju vrenja nisam mislila da će to biti moja profesija. Tek na četvrtoj godini kada smo obilazili vinarije i pivare sam shvatila da je to lep posao i da bih ja volela se nađem u nekoj vinariji.

Da li vam je to uspelo iz prve?

– Na žalost, ne. Moj posao je bio u fabrici za preradu voća i povrća. Tamo sam izdržala jednu celu sezonu i shvatila da taj posao nije za mene. No, otišla sam u Navip pitala ih da li bih tamo mogla da odradim pripravnički staž i oni su mi dozvolili. Kada sam završila pripravnički staž desilo se da je stariji kolega postao direktor, pa se upraznilo mesto za tehnologa i na moju sreću sam to bila ja.

– Nemamo mi mnogo autohtonih sorti. Smatra se da je grašac ili italijanski rizling jedno od njih, mada ove loze ima i u Mađarskoj, Austriji, Nemačkoj... Ona ima potencijal i od nje se mogu praviti lepa vina. Od novijih sorti koje su nastale u Institutu za vinogradarstvo u Karlovcima su probus i sila koje daju takođe kvalitetna vina. Ovakva vina se traže, jer je tržište zasićeno vinima od internacionalnih sorti. Međutim, kada se pogleda prodaja onda su, ipak, u prednosti vina od internacionalnih sorti – otkrila nam je tehnolog vina Tatjana Đuričić.

Da li je bilo predrasuda da se kao žena bavite tehnologijom vina?

– Ne. Već na studijama u mojoj grupi su bile sve devojke. Kada sam počela da radim u Navipu tu su već bile dve koleginice. Možda se ljudima čini da se muškarci više bave ovim poslom, jer su oni vidljiviji.

Da bi neko postao dobar tehnolog vina šta osim znanja mora da poseduje?

– Potreban je senzibilitet, važno je da osoba koja se ovim poslom bavi ima dobro razvijeno čulo mirisa i ukusa. Zatim potrebno je vreme da se stekne iskustvo i da se uči u svakoj prilici: da se proba puno različitih vina, i ona dobra i ona koja imaju nekakve mane... Tako se učimo da znamo da li se proces odvija u dobrom smeru. Znači, potrebno je znanje, senzibilitet i iskustvo da bismo znali da prepoznamo kvalitet i proizvedemo dobro vino.

Kako nastaje dobro vino? Kakva hemija se dešava između tehnologa i soka od grožđa da od njega nastane kvalitetno vino?

– Najvažnije je kvalitetno grožđe. Pre nego što se krene u proizvodnju vina mora da se radi u vinogradu. Da se odabere odgovarajuća pozicija, podloga i klon odabrane sorte grožđa. Za kvalitetno vino je važno da prinos u vinogradu bude mali – što manji prinos po čokotu – to bolje, važno je i da sam grozd bude mali i da su bobice što sitnije. U sitnijim bobicama ima više šećera i aromatskih materija koje čine da vino bude kvalitetno. U šali kažem da je uloga tehnologa da to ne pokvari –nego da s ljubavlju i znanjem pretvori grožđe u vino prepoznatljivog sortnog mirisa, punog i kompleksnog ukusa, da ga odneguje i upakuje u flašu.

Smatra se da na 45. papraleli vinova loza daje najkvalitetnije plodove. Naša zemlja se baš nalazi na ovom uporedniku. Kakav je teroar Fruška gora i kakvo grožđe treba da se sadi na ovom prostoru po vašem mišljenju?

– Fruška gora je izuzetno dobar lokalitet i na njoj može sve da se gaji na odgovarajući način. Dugo sam mislila da crveno grožđe koje se gaji na Fruškoj gori nije dobrog kvaliteta, međutim kada sam intenzivno počela da radim sa crvenim sortama grožđa dokazala sam sama sebi da nisam bila u pravu. Zapravo se ranije tako razmišljalo, jer u industrijskoj proizvodnji vina je bila bitna količina i nije se toliko pazilo na kvalitet, pa samim tim ni vinogradima nije posvećivana dovoljna pažnja. Sada kada se o tome veoma vodi računa mi imamo kvalitetno crveno grožđe.

Dokaz za to je i srebrna medalja na Dekanteru prošle godine za kaberne sovinjon gde ste osvojili i platinastu medalju. No to nisu jedini vaši uspesi jedan od prvih je i Vinumov sovinjon kojem je zlato izmaklo za poen... Šta vam znače nagrade?

– Najponosnija sam na tu medalju iz Pariza, jer u to vreme (2010. u Srbiji nije bilo puno vinarija koje su imale tako kvalitetna vina i to je bila jedna od prvih nagrada sa tako velikih internacionalnih takmičenja. Ona mi je zaista dala krila i vetar u leđa za dalji rad, jer mi je pokazala da radim na pravi način. Od tada je naša zemlja zaista jako napredovala u vinarstvu, ova platinasta medalja jeste prva u Srbiji, ali mnoga srpska vina su dobijala i zlatne, srebrne i bronzane medalje na Dekanteru i na mnogim drugim svetskim takmičenjima što znači da imamo dobre stručnjake, dobro grožđe i dobra vina.

Šta je vama inspiracija?

– Putovanja. Mnogo volim da putujem. Ne mora biti mnogo daleko, ali je važno da se izmestim iz svakodnevice. To me opušta i puni mi baterije. Iz joge sam naučila da je važno biti smiren, neopterećen rezultatom i fokusiran na ono što radiš sada. Mislim da je jako teško biti u stalnoj žurbi i pod stresom, a istovremeno biti kreativan.

Marina Jablanov Stojanović