Nove knjige: Svako osvaja svoj Ararat
Iz štampe je upravo izašla tematski i žanrovski raznovrsna knjiga zapisa o stvaraocima i delima “Svako osvaja svoj Ararat” (Gradska biblioteka u Novom Sadu, N. Sad 2020) novosadskog književnika i slikara Milana Živanovića, stvaraoca koji je bio i dugogodišnji novinar, književni kritičar i urednik “Dnevnika”.
- Tekstovi iz ove zbirke različitih tekstova – kazuje i sam autor – pisani su različitim povodima, najviše u periodu 2000 – 2006, za profilisane i omeđene prostore, najčešće novina, “Dnevnik”, u kome sam radio. Nekoliko rukopisa se sada o objavljuje po prvi put. Nisu imali sreće ranije, a sada su dobili drugu šansu...
Živanović skromno kaže da je redosled poglavlja i tekstova “gotovo slučajan” i da se oslanjao na sačuvanu dokumentaciju pronađenu u rashodovanom laptopu i pohabanim kutijama i fasciklama:
- Mnogo više je izostavljeno nego što se sada pojavljuje u drugom, nadam se, trajnijem izdanju i lepšem obliku, a ono što je ušlo, verno je originalu.
Tekstovi su podeljeni na nekoliko tematskih celina (marginalije, prikazi knjiga, zapisi i in memoriam) a interesovanja autora iskazana u njima su raznovrsna; moglo bi se reći da je u njima sazdana višedecenijska priča o savremenoj književnosti, kako o samim piscima, tako i o vrednim knjigama. Dakle, mini eseji i književne kritike sa brojnim, svima znanim junacima, ali i eseji koji na malom prostoru sagledavaju pojave i fenomene. Tako prikazi knjiga donose “brze” kritike autora, od Branislava Petrovića, pa preko Basare, Albaharija, Eka, Damjanova, Rebeke Vest, De Krešenca, Ljubice Arsić... a posebno je zanimljiva i celina koja objedinjuje jednu od težih književno-novinarskih disciplina kakva je pisanje in memoriama, a Živanović ih je napisao na desetine, beležeći tako poslednji odlazak pisaca poput Miroslava Antića, Josifa Brodskog, Vojislava Despotova, Svetozara Petrovića, Emila Siorana, Duška Trifunovića...
Iza naslova “Marginalije” kriju se zapisi koje je Živanović ispisivao dugi niz godina u okviru redovne, rado čitane novinske rubrike koja se bavila fenomenologijom (književne) svakodnevice, a “Zapisi” su zapravo prave esejističke perle izbrušene na malom prostoru (velike) igre.
Raznovrsno, vredno i inspirativno, pa čitaocu preostaje da poželi da ovaj autor ipak objavi, u sledećoj knjizi, i tekstove koji nisu uspeli da se probiju u ovaj izbor.
Đ. Pisarev
