Za Novosađanina Marka Ivankovića košarka ljubav, trčanje izazov
NOVI SAD: Petnaestogodišnji Novosađanin Marko Ivanković pre godinu i po dana počeo je da trenira košarku. Kako kaže, taj sport je zavoleo igrajući basket. Krenuo je u Akademiji 021, a sada je u novosadskoj Budućnosti.
Uzori su mu Bogdan Bogdanović i košarkaš Majami Hita Džimi Batler. Ono po čemu se Marko izdvaja od svojih vršnjaka, koji se bave sportom, je njegovo maratonsko trčanje. Taj sport mu je hobi, koji je zavoleo u trećem razredu osnovne škole. Već tada je bio dosta bolji od svojih vršnjaka, a nedavno je napravio i korak više, kada je počeo da trči od Novog Sada do Zrenjanina, Beograda i Subotice.
Počeo sam da trčim po gradu 10, 20 kilometara. Letos sam prvi put zadao sebi cilj da pretrčim 50 kilometara i to po velikoj vrućini. Trčao sam od Novog Sada do Zrenjanina na nekih 35 stepeni i osećao sam se srećno, kao da sam nešto značajno ostvario, kaže Ivanković.
Odlučio da to bude po kišovitom danu. Bio sam, doduše, spreniji nego kada sam trčao do Zrenjanina, poneo sam više vode i štedeo sam bateriju za telefon, kaže Marko.
Najveći izazov do sada je imao 16. januara ove godine kada je pokušao da pretrči više od sto kilometara, od Novog Sada do Subotice.
Sebi sam dao zadatak da trčim po hladnom vremenu i snegu. Najteže mi je pao prvi deo puta, jer sam trčao rano ujutru kada je bila mala vidljivost. Prešao sam više od 80 kilometara i stigao skoro do Starog Žednika. Tada sam se sapleo i oštetio telefon i više nisam mogao nikog da nazovem da evnualno doše po mene. Najžalije mi je što znam da sam mogao da nastavim, ali da jesam ne bih mogao zbog oštećenog telefona da fotografišem uspeh i da javim nekome da dođe i da mi pomogne, veli Marko.
Iako nije ostvario cilj, Ivanković je zadovoljan onim što je uradio.
Žao mi je jedino što znam da sam mogao, ali nekako mi je i drago jer je taj put imao dosta loših strana. Mrak, hladnoća, trčiš sam, a tu su i bol u nogama i umor. Drago mi je što sam uspeo da istrčim skoro do Starog Žednika. To mi je bio najteži put do sada i najveća kilometraža.
Marko planira da učestvuje u maratonskim trkama, ali najveća ljubav mu ostaje košarka.
To što vežbam snagu i kondiciju je sve zbog košarke. Trčanje nije baš povezano sa košarkom, ali hoću da proverim koje su moje granice i pokušavam da uradim nešto što drugi ne bi. Planiram da se bavim košarkom i voleo bih u tome da uspem, a nakon toga bih se posvetio maratonu, poručio je Marko.
Ivanković pohađa srednju stručnu školu “Borislav Mihajlović – Mihiz” i odličan je đak.
S. Rudakijević
