За Новосађанина Марка Иванковића кошарка љубав, трчање изазов
НОВИ САД: Петнаестогодишњи Новосађанин Марко Иванковић пре годину и по дана почео је да тренира кошарку. Како каже, тај спорт је заволео играјући баскет. Кренуо је у Академији 021, а сада је у новосадској Будућности.
Узори су му Богдан Богдановић и кошаркаш Мајами Хита Џими Батлер. Оно по чему се Марко издваја од својих вршњака, који се баве спортом, је његово маратонско трчање. Тај спорт му је хоби, који је заволео у трећем разреду основне школе. Већ тада је био доста бољи од својих вршњака, а недавно је направио и корак више, када је почео да трчи од Новог Сада до Зрењанина, Београда и Суботице.
Почео сам да трчим по граду 10, 20 километара. Летос сам први пут задао себи циљ да претрчим 50 километара и то по великој врућини. Трчао сам од Новог Сада до Зрењанина на неких 35 степени и осећао сам се срећно, као да сам нешто значајно остварио, каже Иванковић.
Одлучио да то буде по кишовитом дану. Био сам, додуше, спренији него када сам трчао до Зрењанина, понео сам више воде и штедео сам батерију за телефон, каже Марко.
Највећи изазов до сада је имао 16. јануара ове године када је покушао да претрчи више од сто километара, од Новог Сада до Суботице.
Себи сам дао задатак да трчим по хладном времену и снегу. Најтеже ми је пао први део пута, јер сам трчао рано ујутру када је била мала видљивост. Прешао сам више од 80 километара и стигао скоро до Старог Жедника. Тада сам се саплео и оштетио телефон и више нисам могао никог да назовем да евнуално доше по мене. Најжалије ми је што знам да сам могао да наставим, али да јесам не бих могао због оштећеног телефона да фотографишем успех и да јавим некоме да дође и да ми помогне, вели Марко.
Иако није остварио циљ, Иванковић је задовољан оним што је урадио.
Жао ми је једино што знам да сам могао, али некако ми је и драго јер је тај пут имао доста лоших страна. Мрак, хладноћа, трчиш сам, а ту су и бол у ногама и умор. Драго ми је што сам успео да истрчим скоро до Старог Жедника. То ми је био најтежи пут до сада и највећа километража.
Марко планира да учествује у маратонским тркама, али највећа љубав му остаје кошарка.
То што вежбам снагу и кондицију је све због кошарке. Трчање није баш повезано са кошарком, али хоћу да проверим које су моје границе и покушавам да урадим нешто што други не би. Планирам да се бавим кошарком и волео бих у томе да успем, а након тога бих се посветио маратону, поручио је Марко.
Иванковић похађа средњу стручну школу “Борислав Михајловић – Михиз” и одличан је ђак.
С. Рудакијевић
