Dva dana nakon požara, komšije podižu krov na kući Dukića na Banstolu

Vatra im je u ponedeljak uveče po drugi put u životu odnela krov nad glavom koji su sticali godinama nastanivši se 1997. u Čortanovcima, u koje su došli iz Obrenovca gde su četiri godine pre izbegli iz  Gračaca u Lici. U požaru koji je izbio oko 18 sati tog dana izgorela je stolarska radionica i veći deo stambenog objekta. Neoštećeni su ostali jedino dnevna soba i kupatilo.

Popravljao sam  mašinu u ponedeljak i oko 17 sati se uputio u Novi Sad po deo koji mi je nedostajao kada me je u povratku iz grada zatekao majčin poziv i informacija da je kuća izgorela, kaže Đorđe Dukić.

Kako dodaje, može samo da nagađa zbog čega je izbio požar, ali je izvesno da je sve izgorelo.

Švarciger mi nije ostao. Čak se i aluminijumski motor istopio. Ništa bukvalno nemamo. Na sreću, već prve večeri su priskočile komšije, prijatelji, rođaci, njih tridesetak, da pomognu oko gašenja i raščišćavanja. Tako je bilo i sutradan, a ista je situacija i sada. Ljudi su ostavili svoj posao i došli da pomognu. Dan nakon požara nabavili smo deo materijala, posudio sam pare, nemam drugog izbora. Juče smo dokupili šta nam je nedostajalo od materijala i počeli smo da stavljamo krov na kuću. Zima je, nama šta da se čeka! Veoma mi je važno da osposobim radionicu da mogu da nastavim da radim i da vraćam dugove. Svestan sam da će to godinama trajati, ali važno je da smo živi i zdravi, i idemo dalje, veli naš sagovornik.

Ovu porodicu juče su posetili direktor pokrajinskog Fonda za izbegla, raseljena lica i saradnju sa Srbima u regionu  Duško Ćutilo i predsednik karlovačke opštine Aleksandar Saša Stojkečić sa saradnicima. Ćutilo je Dukićima rekao da mogu da računaju na pomoć u građevinskom materijalu, ali i u opremi i mašinama za rad u vrednosti od 200.000 dinara i savetovao ih da što pre dostave specifikaciju. Predsednik karlovačke opštine je rekao kako je lokalna samouprava juče uplatila 138.000 dinara kao jednokratnu novčanu pomoć i da će sa preduzetnicima u Karlovcima videti da li mogu i oni na neki način da se uključe ne bi li se toj porodici što pre obezbedili osnovni uslovi za život. 

Đorđe Dukić kaže da ga je pandemija koronavirusa navela da se sa građevine kojim se bavio četvrt veka, pošto nije bilo posla u toj branši, preorijentiše na izradu umetničkih i drugih predmeta od drveta.

Počeo je s alatom koji je imao  da se bavi drvenarijiom i pomalo sticao znanje, veštinu, mašine i materijal. Osim po građevinskim zahvatima koje je ostavio iza sebe, a u novije vreme i po predmetima od drveta, Đorđe je poznat i kao skyrunning trkač, planinar i veliki zaljubljenik u prirodu.

Vraća nam se polako osmeh na lice, kažu Đorđe i Jovanka koji su izgubili kuću, ali ne i optimizam.

Kako dodaju, dolaze im ljudi sa svih strana i nude pomoć.

Komšije donose hranu i piće. U jednom trenutku nas je bio previše, pa smo zamolili da dođu drugi dan. Vidi se nada, nije sve izgubljeno. Ovo nije bila naša tragedija, nego nesreća, jer smo ostali živi i nepovređeni, kažu Đorđe i Jovanka. 

Kako saznajemo od rukovodioca opštinskog Odeljenja za društvene delatnosti Nade Ostojić Agbabe sa dugogodišnjim stažom u radu s izbeglicama u Sremskim Karlovcima, ova porodica nije do sada koristila nikakavu pomoć namenjenu izbeglima.

Zorica Milosavljević