Kako do svojih prava iz PIO?

U ovom članku potrudićemo se da korisnicima približimo neka osnovna pravila, da bi se što bolje snalazili u toku postupka i da bi svojim postupanjem omogućili da se postupak što kvalitetnije i brže sprovede.

Postupak za priznavanje prava iz PIO pokreće se po zahtevu osiguranika. Od njega može da zavisi dan ostvarivanja prava pa je iz tog razloga datum podnošenja zahteva veoma značajan. Postupak se uvek vodi prema propisima koji važe u vreme njegovog pokretanja, tako da nije moguće primenjivati ranije propise, osim u izuzecima koji su predviđeni zakonima ili međunarodnim ugovorima. Osim na šalterima Fonda, osiguranici mogu podneti zahtev i poštom, tako što ga preporučeno pošalju na adresu nadležne organizacione jedinice Fonda i u tom slučaju će se dan predavanja pošiljke pošti smatrati datumom podnošenja zahteva. Taj datum je značajan zato što u slučaju da korisnik želi da ostvari neko pravo po propisima čije je trajanje vremenski ograničeno (na primer, želi penziju pod uslovima koji se menjaju od naredne godine), zahtev mora da podnese u vreme dok su ti propisi još na snazi, a što je nekada jednostavnije učiniti poštom.

Pri podnošenju zahteva, osiguranici imaju obavezu da uz zahtev prilože sve dokaze kojima raspolažu, a koji se odnose na pravo na koje se zahtev odnosi. Potrebni dokazi navedeni su na odgovarajućem obrascu zahteva. Osim navedenih dokaza, osiguranik može uz zahtev priložiti i druge dokaze za koje smatra da mogu biti značajni u postupku. Na primer, ukoliko u postupku treba da se utvrdi penzijski staž (a što je slučaj u postupanju po svim zahtevima za priznavanje prava na penziju), podnosilac zahteva treba da priloži sve dokaze koji se odnose na staž koji je navršio. To je, pre svega, radna knjižica, ali i svi dokazi o obavljanju samostalne delatnosti (npr. rešenja nadležnih državnih organa kod kojih je delatnost registrovana, uverenja o plaćenim doprinosima), kao i svi dokazi o radu u inostranstvu (npr. osiguraničke kartice, platne liste, ugovori o radu), kao i svi drugi dokazi kojima osiguranik raspolaže, a koji bi mogli uticati na odluku u postupku. Važno je naglasiti da svaki osiguranik koji je radio u inostranstvu treba taj rad da prijavi pri podnošenju zahteva za penziju (na obrascu zahteva postoje odgovarajuća polja) jer je ta činjenica značajna, kako za utvrđivanje nadležnosti za postupanje, tako i za pravilno utvrđivanje penzijskog staža i samog prava na penziju. Zahtev za penziju ne upućuje se neposredno nosiocu osiguranja u državi s kojom Republika Srbija ima zaključen sporazum o socijalnom osiguranju jer će inostrani nosilac takav zahtev da tretira kao neformalan i vratiće ga Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje radi dalje obrade, čime će se nepotrebno produžiti trajanje postupka.

Upravni postupak najčešće se okončava donošenjem odgovarajućeg rešenja ili zaključka. Ukoliko podnosilac nije zadovoljan odlukom koja mu je dostavljena, ima pravo na žalbu, koju može izjaviti u roku od 15 dana. Taj rok teče od dana prijema upravnog akta.

Pre izjavljivanja žalbe, osiguranik može zatražiti pravnu pomoć u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje da bi bio potpuno siguran u to da je žalba pravo sredstvo za ostvarenje njegovog cilja.

Naime, čest je slučaj da je o zahtevu rešeno privremenim rešenjem jer pojedini dokazi nisu bili dostupni i da se neposredno po prijemu takve odluke podnosilac zahteva žali upravo iz razloga zbog kojih je rešenje privremeno. Naravno, podnosilac zahteva na takvu žalbu ima pravo, ali ona najčešće neće dovesti do izmene donete odluke, osim u retkim situacijama kada se pojedini podaci utvrde neposredno nakon donošenja rešenja.

Dakle, za stranku je korisnije da u Fondu zatraži pravnu pomoć, objasni šta smatra nepravilnim u donetoj odluci i na taj način pravilno postupi.

Ukoliko protekne rok za izjavljivanje žalbe, moguće je ponavljanje postupka po zahtevu stranke i po službenoj dužnosti. Ukoliko zahtev za ponavljanje podnosi stranka, u obavezi je da jasno navede razloge zbog kojih traži ponavljanje i, ponovo, da uz zahtev priloži odgovarajuće dokaze. Za razliku od žalbe, ponavljanje postupka je vanredno pravno sredstvo i moguće je samo u određenim situacijama, zbog čega je neophodno da podnosilac zahtev jasno obrazloži i potkrepi dokazima. Po proteku roka od pet godina od kada je stranka obaveštena o rešenju, ponavljanje postupka je moguće samo po odredbama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju koje predviđaju da posledice ponavljanja važe samo ubuduće, što podnosioci zahteva treba da imaju u vidu.

Uz poštovanje pomenutih, najosnovnijih pravila, svaka stranka se lakše snalazi u postupku, što je i osnovni preduslov za njegovo efikasnije i uspešnije vođenje i okončanje, na zadovoljstvo svih učesnika.

Zaposleni koji vodi postupak ima obavezu da nedvosmisleno utvrdi sve odlučujuće činjenice, i u tom cilju upućuje službene dopise i zamolnice, kao i pozive stranci da dopuni svoj zahtev neophodnim dokazima koje može pribaviti sama. Stranka koja u toku postupka dobije takav poziv, ili informaciju o dokazima koji nedostaju dobije neposredno od zaposlenog koji vodi postupak, treba što pre da pribavi tražene dokaze, ili da dostavi pisanu informaciju o razlozima zbog kojih to ne može. Takvo postupanje je, pre svega, u interesu podnosioca zahteva. U slučaju da traženi dokaz ne može da se pribavi na drugi način, a stranka ne postupi po pozivu, zahtev se može odbaciti kao da nije ni podnet, što je situacija koju bi trebalo izbegavati. Naravno, sve dokaze koji se odnose na podatke o kojima se vodi službena evidencija u Fondu, ili u drugom državnom organu, Fond će pribaviti po službenoj dužnosti pa zahtev neće biti odbačen ako uz njega nisu priloženi takvi dokazi.

E. D. N.