Kada penzioner može da radi?

Da bi se na to pitanje odgovorilo, potrebno je pre svega razlikovati vrste penzije koje je moguće ostvariti prema pravnim propisima Republike Srbije. Najveći broj penzionera koristi starosnu penziju ili prevremenu starosnu penziju. Osim te penzije, po Zakonu o PIO moguće je ostvariti i pravo na invalidsku penziju, kao i pravo na porodičnu.

Po važećim propisima, pravo na starosnu i prevremenu starosnu penziju ostvaruju osiguranici koji navrše propisane godine života i penzijski staž.

Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju ne postavlja ograničenje korisnicima starosne i prevremene starosne penzije u pogledu zaposlenja, odnosno obavljanja samostalne delatnosti za vreme korišćenja prava na penziju. Ta lica mogu bez ograničenja da budu u osiguranju po bilo kojem osnovu i da nesmetano koriste penziju. Po prestanku zaposlenja, odnosno obavljanja delatnosti, oni mogu podneti zahtev da im se ponovo odredi iznos penzije uračunavanjem i naknadno navršenog staža, ukoliko je taj staž trajao najmanje godinu. Pri određivanju novog iznosa penzije, korisniku će se isplaćivati povoljniji iznos, odnosno već ostvarena penzija ne može da se umanji pa podnošenje zahteva ne predstavlja rizik.

Porodično pravo

Porodična penzija po svojoj prirodi predstavlja pomoć članovima porodice umrlog osiguranika, pre svega njegovom bračnom drugu i deci, da se posle njegove smrti ne bi našli u teškoj materijalnoj situaciji.

Iz tog razloga, Zakon propisuje da se korisnicima porodične penzije obustavlja isplata penzije ukoliko steknu svojstvo osiguranika po bilo kojem osnovu. Ako se korisnici porodične penzije zaposle, ili počnu da obavljaju samostalnu, ili poljoprivrednu delatnost, imaju obavezu da o tome obaveste RF PIO da bi se cenilo da li imaju pravo da i dalje koriste penziju.

Zakon predviđa i izuzetak, koji se odnosi na visinu primanja koja član porodice ostvaruje po osnovu ugovora o delu i obavljanja privremenih i povremenih poslova, i to u slučaju da je iznos naknade koju porodični penzioner ostvaruje po ovim osnovima na mesečnom nivou niži od najniže osnovice osiguranika u osiguranju zaposlenih, koja važi u vreme uplate doprinosa.

Ukoliko korisnik porodične penzije koji radi po ugovoru o delu, ili obavlja privremene i povremene poslove nije siguran da li mu iznos ugovorene naknade prelazi zakonom određen iznos za obustavu isplate penzije, to može proveriti na šalterima Fonda.

Inostranstvo

Počev od 2015. godine činjenica da korisnik starosne penzije radi u inostranstvu više nije od uticaja na korišćenje penzije u Srbiji. Međutim, rad u inostranstvu za korisnike porodičnih i invalidskih penzija proizvodi jednake posledice kao osiguranje u Srbiji.

Značajno je napomenuti i da korisnici inostranih penzija koji žele da se zaposle, ili da obavljaju samostalnu delatnost u Srbiji, imaju obavezu da o tome obaveste nadležnog nosioca osiguranja u državi čiju penziju koriste. U takvim slučajevima, preporučuje se korisnicima da se s nadležnom stručnom službom nosioca osiguranja čiju penziju koriste konsultuju u vezi s tim da li im zaposlenje u Srbiji utiče na korišćenje penzije iz te države, a takvu informaciju mogu dobiti i neposredno od predstavnika inostranih nosilaca osiguranja na savetodavnim danima koje Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje redovno organizuje.

Korisnici invalidske penzije nisu svi u istom pravnom položaju. Za ostvarivanje prava na invalidsku penziju uslov je, osim određenog trajanja penzijskog staža, i utvrđivanje činjenice gubitka radne sposobnosti. Za osiguranike koji su u profesionalnoj vojnoj službi utvrđuje se nesposobnost samo za tu službu, dok se ostalim osiguranicima utvrđuje potpuni gubitak radne sposobnosti.

Ta razlika utiče na mogućnost zaposlenja nakon ostvarivanja prava na invalidsku penziju. Profesionalna vojna lica koja su ostvarila invalidsku penziju mogu za vreme korišćenja penzije da rade na bilo kojim poslovima, ali se ne mogu vratiti u profesionalnu vojnu službu. Ipak, iako mogu da rade i da koriste penziju, oni nemaju pravo da traže određivanje novog iznosa penzije kao što to mogu starosni penzioneri. Ostali osiguranici nemaju takvu mogućnost, odnosno oni ne mogu da uđu u osiguranje, a činjenica da obavljaju poslove i pored toga što im je utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti može uticati na određivanje kontrolnog pregleda kojim bi se preispitao ranije utvrđen gubitak radne sposobnosti, odnosno osnov za priznavanje prava na invalidsku penziju.

U praksi se često dešava da je korisnik ostvario pravo na penziju, iako je u vreme ostvarivanja tog prava i dalje bio u osiguranju. Ova situacija je najčešća kod osiguranika koji su bili u radnom odnosu, a istovremeno su obavljali i samostalnu delatnost, ili više samostalnih delatnosti istovremeno. Iz navedenog razloga, bitno je naglasiti da podnosioci zahteva za penziju treba obavezno da navedu sve delatnosti koje obavljaju, da bi se postupak pravilno sproveo.

U slučaju da u vreme ostvarivanja prava na penziju nisu bile poznate sve činjenice u vezi s obavljanjem delatnosti, nego se za to naknadno sazna, moguće je preispitivanje utvrđenog prava. Iako važeći zakon određuje da je za ostvarivanje prava na starosnu i prevremenu starosnu penziju dovoljan prestanak prioritetnog osiguranja, bez obzira na postojanje nekog drugog zaposlenja ili delatnosti, kao i da preduzetnici mogu ostvariti pravo bez prestanka osiguranja, takvo osiguranje uticaće na korišćenje prava na porodičnu ili invalidsku penziju. Na primer, osiguranik koji je radi ostvarivanja prava na penziju raskinuo radni odnos, nije Fondu prijavio da istovremeno ima i preduzetničku radnju koju je vodio iz radnog odnosa.    

E. D. N.