DANICA RISTOVSKI, GLUMICA Nedostaju mi publika i tišina pre predstave

Bratski fudbalski „drim tim”, se kroz 14 epizoda, nastalih u produkciji kompanije „Telekom Srbija” i „Zillion filma”, susreće sa različitim likovima koji će se naći na putu ka tom naizgled nedostižnom cilju. Jedna od njih je i sportska komentatorka Jovanka Kanađanin, koju je veoma srčano ilustrovala prvakinja Beogradskog dramskog pozorišta - glumica Danica Ristovski. Kako je u intervjuu za Dnevnikov TV magazin proslavljena umetnica ispričala, glavni adut ove serije, u odnosu na druge koje se trenutno emituju na domaćim kanalima, jeste ljubav.

– „Drim tim” duhovito, neočekivano, šarmantno, kroz karnevalsku povorku likova slavi ljubav - u porodici, prema sportu, među prijateljima. Budi takmičarski duh. Skreće pažnju da naizgled mali životi sadrže veliko bogatstvo kad veruju u svoje vizije i ambicije – rekla je u razgovoru za naš list glumica Danica Ristovski.

U seriji „Drim tim“ vas gledamo u zanimljivoj ulozi sportske komentatorke Jovanke Kanađanin. Koliko vam je ova uloga bila izazovna na prvo čitanje i kako ste se za ovaj lik pripremali?

– Prvi susret sa novom ulogom za mene je uvek svečani proces u kojem uživam, bez obzira na žar. Kada smo se Jovanka Kanađanin i ja „upoznale”, odmah sam prepoznala spoj usamljeničke ranjivosti i divlje rešenosti da promeni život. U komunikaciji sa ljudima je brutalno iskrena i često baš zbog te iskrenosti u dijalogu, nenamerno uvredljiva, jednostavno, ne folira se. Pošto je bila tatin sin posle tri ćerke, otac ju je uveo u svet fudbala, pratila je treću ligu i čak igrala kao krilo, bek, half. Tok njene životne priče se menja kad dobije posao kao sportski komentator Zvezdarskog radija i šansu da prenosi neobičnu prijateljsku utakmicu Bulbulderca - naši protiv naših: „dva tima od istih roditelja, brat na brata, Srbin na Hrvata”. Tako se upoznaje sa porodicom glavnog junaka Ilije Ike Srdića. Iz svog mikrouniverzuma polako se uklapa u novi život, pa čak nalazi i srodnu dušu.

U seriji se pojavljuje dosta mladih glumaca. Kakvo je vaše iskustvo u radu sa njima? Mislite li da mlađi glumci doprinose svežini domaćih ostvarenja?

– Mladi, dobri glumci su neophodni kao eliksir i regeneracija glumačkog miljea. U našoj seriji mnogi su dobili prvu šansu, svi su bili vredni, spremni, kreativni, dali su sve od sebe. Bilo mi je veliko zadovoljstvo što sam ih upoznala. Nadam se da će ih serija „Drim tim” „degažirati” u nove projekte i da će se sa radošću sećati masterklasa kojem su, igrajući u našoj seriji sa velikim glumcima, prisustvovali.

U seriji igrate zajedno sa članovima porodice. Jeste li se pokazali kao pravi „drim tim” na setu? Kako pravite distancu i razdvajate porodične odnose od posla na samom setu, a opet uspevate da im budete podrška?

– Apsolutno jesmo tako što je svako bio koncentrisan na svoj posao, profesionalno i odgovorno, što se podrazumeva. Snimanje serije ili filma je finiš dugotrajnih i temeljnih priprema, najprijatnija, najkreativnija faza rađanja umetničkog dela. Ona takođe zahteva dobar plan, isto kao i pripreme i postprodukcija. Naša producentska kuća „Zillion film”, osnovana 1996. godine, poznata je po velikim uspešnim filmovima, serijama i koprodukcijama u Srbiji i regionu, po kriterijumu koji menja standard, što potvrđuju brojne nagrade. Poslednje u nizu su dve nagrade, Zlatni vitez za najbolji film i najbolju mušku ulogu na 29. međunarodnom filmskom festivalu u Sevastopolju 2020. koje je osvojio film „Kralj Petar Prvi” u režiji Petra Ristovskog sa Lazarom Ristovskim u glavnoj ulozi.

Budući da ste nedavno preležali koronavirus, koliko je to iskustvo uticalo na vaš život i šta ste iz te situacije naučili?

– Dva puta sam uspevala da „pobegnem“ koroni, iako sam bila u direktnom kontaktu sa kolegama koje su se razbolele. Treći put nisam. Situacija je diktirala da budem sama u izolaciji 35 dana. Nije bilo lako. Bolest je kompleksna, teška, još uvek sam na kardiološkoj terapiji. Noćima nisam mogla da spavam što mi je dodatno otežavalo ozdravljenje. Korona me je naučila da više cenim sebe i svoje zdravlje i da sama tražim načine kako ću se zaštiti da „duže trajem” i uživam u svemu što mi život još nudi. Ne želim da budem savršena, već zdrava i zadovoljna.

Gledamo vas i u seriji „Igra sudbine”, koja je doživela veliku popularnost. Po čemu ste najsličniji Lili koju tumačite u seriji?

– Po energiji, radoznalosti, transparentnosti, odanosti i ljubavi prema porodici, a bogami i po tvrdoglavosti. Kao dete iz profesorske porodice poštujem i volim red, posvećenost, disciplinu. Imala sam sreće da u 2020. igram dve različite fantastične uloge, čak sam dva meseca snimala i paralelno, što potvrđuje da dobar plan i posvećenost, koncentracija i glumačka sloboda daju vredne rezultate uz „malu pomoć prijatelja”: scenariste „Igre sudbine” Žarka Jokanovića koji me je predložio za kasting za ulogu Lile, Miloša Radovića scenariste „Drim tima”, reditelja Dejana Zečevića, svih kolega sa kojima sam delila kadar u obe serije.

Mislite li da je život nekada zaista igra sudbine?

– Verujem da se svaki čovek kroz život „igra” svojom sudbinom i u pozitivnom i u negativnom smislu, tako što pravi izbore, donosi odluke, bira prioritete. Onog časa kad je slab ili nemoćan da utiče na određeni tok događaja, bio on prirodan ili ne, miri se sa sudbinom kao natprirodnom silom da bi, ako je moguće, lakše živeo.

Imajući u vidu da je pandemija koronavirusa zaustavila rad pozorišta u zemlji, a da ste vi veoma aktivni na „daskama”, nedostaje li vam interakcija sa publikom na sceni?

– Nedostaju mi i publika i tišina pred početak predstave, energija i zanos kojim publika predstavu prati, ako je dobra (smeh), aplauz, druženje sa pojedinim kolegama. Ali, 24. decembra u mom Beogradskom dramskom pozorištu baš zbog korone ili možda uprkos njoj, u praznoj sali, odigrali smo našu kultnu predstavu „Kad su cvetale tikve” Dragoslava Mihailovića u režiji Bobana Skerlića. Prvi put kod nas u Srbiji onlajn prenos! Bila je to jedna od najboljih odigranih predstava, gledala je publika u 527 gradova širom sveta. Te večeri, iako je sala bila prazna, u našem pozorištu bio je ceo svet! Aplauz su bile mnogobrojne poruke preko društvenih mreža - iskrene i nadahnute, koje su stizale sa svih kontinenata od Vladivostoka do Čikaga.

Vladimir Bijelić

Foto: Vuk Papić