Božićne knjige kao sve popularniji žanr
Božićne knjige nisu nov fenomen. Čarls Dikens je u decembru 1843. za nekoliko dana rasprodao ceo prvi tiraž „Božićne priče“, dok se Agata Kristi igrala sa sezonskim stresovima u „Avanturama božićnog pudinga“ 1923, i „Božiću Herkula Poaroa“ iz 1938.
Danas svako može pronaći božićnu književnu nišu za sebe ispod jelke, bilo da je u pitanju ljubav prema vozovima (tu je, recimo, viktorijanska detektivska priča Edvarda Marstona „Božićna železnička misterija“), religija („Neočekivani Deda Mraz: Amiška božićna priča“), ili čak praznična erotika. Na internetu je moguće pronaći romane bizarnih naslova poput „Starog zmaja i Božićne planine“, ili „Kiborgovog starog teranskog Božića“. (Koga stvarno zanima, sinopsis teranskog Božića ide ovako: međugalaktička nevesta Nel i njeno troje dece primorani su da uđu u svemirske spavaće kapsule da bi preživeli katastrofu. Kada se probude 700 godina kasnije, shvataju da su na brodu kiborga ratnika. U čudnom svetu Nel nije sigurna ni u šta, sem u to da želi da održi obećanje svojoj deci da će proslaviti Božić.)
Svi ovi neverovatni naslovi deo su književnih konvencija koje dobro prolaze kod čitaoca. Kristina Stori iz izdavačke kuće koja izdaje božićne knjige tvrdi da su praznične knjige poput toplog zagrljaja. To se još više činilo kao istina u protekloj 2020, nadovezuje se Filipa Ešli, autorka „Iznenadnog božićnog venčanja“ i dodaje: “Ljudi žele da čitaju o drugim ljudima koji se divno provode da bi tako zaboravili na svoje brige.“
Ešlin poslednji roman prati božićne avanture nesrećne Loti koja uspeva da dobije posao iz snova na imanju u Lejk distriktu (uz koje ide i zgodni kućepazitelj). Kovid upadljivo nije prisutan u najnovijoj romansi božićne spisateljice: „Pitala sam svoje čitaoce da li žele da roman prikazuje događaje iz 2020. i dobila sam prilično nedvosmisleno ’ne’ kao odgovor. Nisu želeli da čuju ni ’k’ od kovida. Kao i ja, svi žale za normalnim životom, i žele da im ovakve knjige budu beg od stvarnosti.“
Mili Džonson, još jedna autorka božićnih knjiga kaže da su ovakve knjige idealne da se čovek potpuno uživi u praznični duh. „Božić je idealna pozadina za ’udobne zločine’, dodaje varnicu u ljubiće, potcrtava društveni pritisak u istorijskim romanima. Božić je neiscrpan dar za nas pisce.“
Rejčel Vels, autorka „Alfija, božićne mačke“ žali se na to da je teško ubaciti se u novogodišnje raspoloženje ako knjigu treba pisati usred leta, za vreme talasa vrućine. Ona sama to prevazilazi tako što gleda božićne filmove, sluša prazničnu muziku, i sprema sebi božićnu hranu.
Dok ljubitelji romansi uživaju u udobnoj i toploj atmosferi Božića, čitači krimića se pomalo odaju uživanju u tuđim nesrećama. Ada Monkrif, autorka koja se specijalizuje u žanru božićnih krimiće primećuje: „Pošto su pokloni spakovani, a porodične svađice prevaziđene, ima nečeg prijatnog u čitanju o tome kako je tuđ Božić pokvaren intrigama ili ubistvom. Praznični zločini nas podsećaju da treba da budemo srećni što nama detektiv ne njuška pod novogodišnjom jelkom.“
(Gardijan)
Prevela i priredila: Nastasja Pisarev