Божићне књиге као све популарнији жанр

Данас свако може пронаћи божићну књижевну нишу за себе испод јелке, било да је у питању љубав према возовима (ту је, рецимо, викторијанска детективска прича Едварда Марстона „Божићна железничка мистерија“), религија („Неочекивани Деда Мраз: Амишка божићна прича“), или чак празнична еротика. На интернету је могуће пронаћи романе бизарних наслова попут „Старог змаја и Божићне планине“, или „Киборговог старог теранског Божића“. (Кога стварно занима, синопсис теранског Божића иде овако: међугалактичка невеста Нел и њено троје деце приморани су да уђу у свемирске спаваће капсуле да би преживели катастрофу. Када се пробуде 700 година касније, схватају да су на броду киборга ратника. У чудном свету Нел није сигурна ни у шта, сем у то да жели да одржи обећање својој деци да ће прославити Божић.)

Сви ови невероватни наслови део су књижевних конвенција које добро пролазе код читаоца. Кристина Стори из издавачке куће која издаје божићне књиге тврди да су празничне књиге попут топлог загрљаја. То се још више чинило као истина у протеклој 2020, надовезује се Филипа Ешли, ауторка „Изненадног божићног венчања“ и додаје: “Људи желе да читају о другим људима који се дивно проводе да би тако заборавили на своје бриге.“

Ешлин последњи роман прати божићне авантуре несрећне Лоти која успева да добије посао из снова на имању у Лејк дистрикту (уз које иде и згодни кућепазитељ). Ковид упадљиво није присутан у најновијој романси божићне списатељице: „Питала сам своје читаоце да ли желе да роман приказује догађаје из 2020. и добила сам прилично недвосмислено ’не’ као одговор. Нису желели да чују ни ’к’ од ковида. Као и ја, сви жале за нормалним животом, и желе да им овакве књиге буду бег од стварности.“

Мили Џонсон, још једна ауторка божићних књига каже да су овакве књиге идеалне да се човек потпуно уживи у празнични дух. „Божић је идеална позадина за ’удобне злочине’, додаје варницу у љубиће, потцртава друштвени притисак у историјским романима. Божић је неисцрпан дар за нас писце.“

Рејчел Велс, ауторка „Алфија, божићне мачке“ жали се на то да је тешко убацити се у новогодишње расположење ако књигу треба писати усред лета, за време таласа врућине. Она сама то превазилази тако што гледа божићне филмове, слуша празничну музику, и спрема себи божићну храну.

Док љубитељи романси уживају у удобној и топлој атмосфери Божића, читачи кримића се помало одају уживању у туђим несрећама. Ада Монкриф, ауторка која се специјализује у жанру божићних кримиће примећује: „Пошто су поклони спаковани, а породичне свађице превазиђене, има нечег пријатног у читању о томе како је туђ Божић покварен интригама или убиством. Празнични злочини нас подсећају да треба да будемо срећни што нама детектив не њушка под новогодишњом јелком.“

(Гардијан)

Превела и приредила: Настасја Писарев