Korona i izdavaštvo: Bora Babić, direktorka „Akademske knjige“ iz Novog Sada

Nadam se da je sa istom željom Novu godinu dočekao vlasnik i osnivač „Amazona“ Džef Bezos, bez obzira na to što je u prošloj godini vrednost svoje kompanije uvećao za 75% i što je zaradio ogroman novac zahvaljujući pandemiji. Verujem da strah od bolesti i gubitka života nađačava pohlepu za uvećanjem profita, kaže na početku razgovora Bora Babić, direktorka „Akademske knjige“, koja se, kako kaže, radom i hrabrošću suprotstavila svim nedaćama kojima je pandemija ugrozila poslovanje svih, pa tako i prilježnih zaljubljenika u knjigu...

- Mnoge delatnosti u našoj zemlji, počevši od kulture, turizma i hotelijerstva, pa do avionskog i uopšte putničkog saobraćaja, završile su prošlu poslovnu godinu s ogromnim finansijskim gubicima. Budući da su se svi kulturni poslenici – muzičari, glumci, kompozitori, reditelji, pisci, baletski igrači, prevodioci, lektori, izdavači, knjižari itd. – u protekloj godini suočili s krupnim egzistencijalnim problemima i platili danak pandemiji, nije čudo što su deset meseci proveli ophrvani samo jednom mišlju i pitanjem kada će se ovo već jednom završiti; stvaranje vakcine ceo svet je doživeo kao svetlo na kraju tunela, ali i dalje postoji strepnja: da li ćemo zapravo morati nastaviti da živimo sa virusom?

- Ekonomska kriza koja je zahvatila kulturu zasigurno će se nastaviti i u 2021. godini. Oči svih nas i dalje su uperene u institucije kulture. Nadamo se da će Ministarstvo kulture i informisanja, Pokrajinski sekretarijat za kulturu i Gradska uprava za kulturu Novog Sada imati više sluha za naše probleme i da će ove godine izdvojiti veći budžet za subvencionisanje izdavačkih projekata, bez kojih pravog kulturnog života u jednoj zemlji, s pandemijom ili bez nje, ne može biti.

U onom prvom, zlokobnom naletu „nepoznatog“ virusa početkom godine, činilo se da nam je prestalo samo da ćutimo, trpimo i obustavimo sve poslove...

- Na samom početku 2020. godine svetski mediji bombardovali su nas vestima o digitalizaciji svih segmenata ljudskog života i dostignućima superinteligencije, dok su građani, pogotovo oni iz radničke klase, istovremeno imali strahove zbog jačanja „nadziračkog kapitalizma“, koji je posredstvom države i privatnih kompanija na nov način počeo kontrolisati njihove živote. Ti isti mediji već od februara promenili su uređivačke koncepte i počeli nas opsedati informacijama o koronavirusu, pandemiji, broju zaraženih i umrlih, vanrednom stanju, zabranama kretanja, o zatvaranju institucija, zatvaranju granica, o hipotetičkim terminima pronalaska vakcine i sl.

Biti kreativan i raditi u takvim okolnostima bio je podvig za svakog pojedinca. Redakcija „Akademske knjige“ nije zatvarala vrata osim u danima vanrednog stanja. Svakodnevno smo bili dostupni i imali kontakt s našim autorima, prevodiocima, lektorima, dizajnerima i čitaocima. U martu, aprilu i maju prihodi su nam spali na najnižu moguću razinu. Otkazali smo sve promocije knjiga i gostovanja stranih pisaca i koncentrisali se na onlajn prodaju knjiga. Skromna državna pomoć i prolongiranje otplate kredita pomogli su nam da preživimo prvo polugodište. Tokom leta mogli smo pretpostaviti da se neće održati Međunarodni sajam knjiga u Beogradu, najvažnija manifestacija za sve izdavače u našoj zemlji.

„Akademska knjiga“, sudeći po broju naslova objavljenih baš u ovim kriznim mesecima, nije ni jednog trenutka bila spremna da odustane?

- Da, u svim kriznim situacijama javlja se prkos nedaći, i jaka potreba za opstankom. Shvatila sam da moramo pronaći najbezbolniji način i prilagoditi uslove poslovanja novonastaloj situaciji. Bila sam spremna da simuliram normalan život. Mnoge stvari naučili smo živeći s pandemijom koronavirusa i zato smo u drugo polugodište ušli mnogo spremniji. Shvatila sam da, ukoliko ne budemo rizikovali, neće biti novih knjiga, ali neće biti ni stvaralačkog zadovoljstva koje delim sa saradnicima i čitaocima. Hrabro sam ušla u poslovni rizik zahvaljujući podršci sjajnog tima, zaposlenih i saradnika „Akademske knjige“. Na kraju godine rezultati su bili veoma vidljivi, „Akademska knjiga“ se mogla pohvaliti sa više od 50 novih naslova, domaćih i stanih autora iz različitih žanrova društvenih i humanističkih nauka i lepe književnosti. Među delima su knjige Slavoja Žižeka, Marijane Macukato, Radmile Gikić Petrović, Franje Petrinovića. Le Klezioa, Vase Pavkovića, Aleksandra Solženjicina, Tibora Varadija, Mirče Elijadea, Marije Kleut, Ljiljane Ljuštanović Pešikan, Milana Belegišanina, Jana Novaka, Artura Šniclera, Ranka Bugarskog, Borisa Sirilnika, Slavka Gordića, Marka Nedića, Novice Milića, Adriane Zaharijević, Aleksandra fon Humbolta, Mihala Ramača i još nekoliko desetina autor.

Đorđe Pisarev