Godina 2020. odlična za gljivare na Fruškoj gori

Tako u Nacionalnom parku „Fruška gora“ kažu da će prošlu godinu pamtiti kao jednu od dobrih gljivarskih godina, jer su razne vrste mogle da se vide u prirodi tokom cele godine, te se s pravom može reći da je bila „godina gljiva“.

- Zbog neuobičajeno veće vlažnosti prošle godine, gljive su plodonosile čak i tokom letnjih meseci. Fruška gora ne bi trebalo da se razlikuje od većine drugih područja u Srbiji, i ne razlikuje se, ali ipak skoro polovina do sada nađenih vrsta gljiva u Srbiji nađena je upravo na Fruškoj gori - kažu iz Nacionalnog parka. - Razlog tome je što je Fruška gora mikološki najistraženije područje u Srbiji i to prvenstveno zahvaljujući našim istraživanjima.

Napominju da su poslednjih desetak godina intenzivno sakupljali i identifikovali gljive na području Fruške gore i okoline.

- Broj nađenih vrsta je rastao iz godine u godinu i upravo ovih dana zaokružili smo cifru na fantastičnih 2.000 poznatih vrsta. Većina njih, oko dve trećine, veoma su sitne i često sakrivene u prirodi pa se teško uočavaju, a manji deo su svima dobro poznate „pečurke„. Iako ova cifra zvuči impozantno, daleko smo još uvek od konačnog broja. Koliko tačno vrsta gljiva ima na našoj Fruškoj gori teško je proceniti, pretpostavljamo da smo negde na polovini - kažu iz Nacionalnog parka i ističu da su gljive svuda oko nas...

Predsednik Gljivarskog društva „Novi Sad“ Momčilo Daljev kaže da ljudi nikako ne bi smeli da beru gljive na svoju ruku, iako se po društvenim mrežama mnogi hvale „pronađenim“ ručkom.

- Na Fruškoj gori je poznato oko 2.000 gljiva, ali ukoliko ljudi ne poznaju vrste, nije ni malo pametno da ih beru na svoju ruku. Postoje gljive koje nije dozvoljeno ni u kom slučaju brati, ima onih vrsta koje je dozvoljeno brati za ličnu upotrebu kao što su vrganji, lisičarke, blagve i slične vrste, ali pod ograničenom kontrolom što se tiče ekonomske eksploatacije, a pošto je Fruška gora nacionalni park, ništa od toga nije dozvoljeno - kaže Momčilo Daljev. – Niko ne sme da komercijalno eksploatiše gljive, dok za ličnu upotrebu, ako naberete malo gljiva za sebe, to vam niko ne može zabraniti, samo je važno poznavati gljive. Mora se poznavati svaka vrsta posebno, jer najviše stradaju upravo oni koji misle da znaju sve.

Daljev kaže da cela Fruška gora obiluje gljivama, te lokacije uz Dunav, gde ima vrba može se pronaći šumsko pile, Koviljski rit je dobra destinacija upravo za ovu vrstu, ali sve zavisi i od toga šta se traži, koja vrstu, kao i koje je doba godine.

- Na našem sajtu ljudi mogu da se informišu o gljivama, koje su vrste korisne i dobre, koje ne, ali i na našim sastancima koje održavamo na PMF-u, Departmanu za biologiju, svakog prvog utorka u mesecu od 19 časova, a naše objave mogu se pratiti i na Fejsbuk grupi - kaže Daljev.

Poznato je da neke gljive nisu uopšte za ishranu, ali se od njih prave čajevi i tinkture koje su lekovite.

- Lekovita je čuvena reiši gljiva koja se može pronaći i na Fruškoj gori, zatim gljive iz roda hericijum koje su takođe veoma zdrave. Gljive ne treba jesti svakodnevno, jer imaju dosta celuloze, te su teške za stomak, dok čajevi mogu da se piju svaki dan - navodi Daljev.

Od pečuraka sa Fruške gore i iz cele Vojvodine, zna se za svega par slučajeva trovanja, tvrdi Daljev, i pojašnjava da je uglavnom bilo stomačnih problema zbog pečuraka, koje inače važe za jestive, ali mogu da izazovu alergije i teške su za stomak.

- Jesenas je bio slučaj trovanja u okolini Morovića, srećom niko nije umro - kaže predsednik Gljivarskog društva „Novi Sad“. – Prošla godina, ali i pretprošla su bile gljivarske godine i dobro su rodile i ono što se retko nalazi, uspeli smo da vidimo 2020. godine.

Maša Stakić