Arhiv grada: Trag belih Rusa u Novom Sadu

Siromašna i ratovima razorena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca primila ih je oko 50.000 gostoljubivije od bilo koje zemlje Evrope.

Po rečima direktora Istorijskog arhiva grada Petra Đurđeva, novosadska ruska kolonija bila je jedna od značajnijih u Jugoslaviji i unosila je novu kulturnu notu, a država je dobila obrazovan i lojalan stručni kadar. U Novom Sadu, Sremskim Karlovcima i okolnim mestima 1919. i 1920. godine živelo je oko 2.000 ruskih izbeglica.

– Novosađani su u proleće 1920. godine osnovali Odbor za prihvat i pomaganje izbeglica, s uglednim advokatom dr Kostom Hayijem na čelu, koji se energično starao da se Rusima obezbede stanovi, zaposlenje, ishrana, kulturni dom, biblioteka, a vrlo aktivni su bili trgovac Vlada Stefanović, upravnik bolnice dr Đura Trifković, štampari i knjižari Ivkovići – kaže Đurđev. – Za pomoć izbeglicama formirano je Srpsko-rusko dobrotvorno društvo. Počasni predsednik bio je episkop bački dr Irinej Ćirić, predsednica Zorka Prodanović, a članice Julka Popović, Sofija Francuska, Sofija Hayi, koje su priređivale dobrotvorne čajanke i druge akcije. Održavani su građevinski kursevi, otvarane su ruske komisione radnje, a osnovan je i Ruski krojački zavod, na čijem čelu je bila grofica Vera Tolstoj, unuka slavnog pisca, s idejom da se izbeglicama pomogne da se samostalno izdržavaju.

Kako pojašnjava naš sagovornik, Rusi su davali vidan pečat javnom i kulturnom životu. Na njihovu inicijativu osnivani su teniski i šahovski klubovi, kozmetički saloni, škole jahanja, stranih jezika, sviranja i pevanja. Nikolaj Kulžinski bio je višestruki prvak grada u šahu, bračni par Nadežda Arhipova i Nikolaj Baranov držali su privatnu školu pevanja, vokalni pedagozi bili su i Jevgenij Marijašec i Olga Molčanova, dirigent popularnog orkestra Sokolskih fanfara bio je Jevgenij Bode-Bodej, a horovođa čuvenog „Nevena” bio je Pavel Figurovski.

Udruženje oficira Ruske vojnovazduhoplovne flote u Kraljevini SHS 1925. godine brojalo je 169 članova, a među njima je bio i čuveni konstruktor Igor Sikorski.

– U gradu je postojala i Ruska realna gimnazija (direktori su bili Vera Fjodorovna Škinska i Sergej Rudolfovič Minclov), a u okviru nje radili su i obdanište i osnovna škola – kaže Petar Đurđev. – Škola se prvobitno nalazila u nekadašnjoj Fabrici gasa u Šumadijskoj ulici, a od 1926. godine radila je u zgradi zabavišta u Ljubljanskoj ulici. U novosadskim gimnazijama predavalo je dvadesetak ruskih nastavnika. Pitomac Moskovske umetničke akademije, kustos Gradskog muzeja u Odesi, Vladimir Semjonovič Kuročkin, otvorio je školu slikanja i tehničkog crtanja. On je opremio kapelu Vladičanskog dvora ikonama ruskih svetaca. Po njegovim nacrtima izrađeni su vitraži na prozorima Nikolajevske crkve.

– Trajni spomenik ruskog prisustva u Novom Sadu između dva svetska rata ostavili su arhitekte Konstantin Parizo de la Valet i Georgij Šreter, koji su projektovali Oficirski dom 1923. godine, Dom narodnog zdravlja na Bulevaru 1925. godine, Zdravstveni dom na Trgu carice Milice, stambene zgrade u Miletićevoj ulici i Laze Telečkog i vile u ulicama Nikole Tesle i Sarajevskoj – nabraja Đurđev. – Pod nadzorom bakteriologa prof. Dimitrija Konjeva građen je znameniti Pasterov zavod. Krajem 1937. godine, preseljenjem Poljoprivredne ogledne stanice iz Osijeka, u Novi Sad je stigao Sergej Andrejevič Kislovski. On je ustrojio tu važnu naučnoistraživačku stanicu koja predstavlja preteču Instituta za ratarstvo, danas jednu od najboljih kompanija u našem gradu. Veliki dopinos na unapređenju agronomije dali su i Nikolaj Nikolajevič Poplinski i Jevgenij Vladimirovič Gibšman.

Najmasovniji odlazak Rusa iz Novog Sada bio je 13. septembra 1944. godine vozom za Budimpeštu da bi izbegli susret s odredima Crvene armije i njenim službama. Deo Rusa je između 1945. i 1946. godine primio svojetsko državljanstvo, a kasnije proteran u Mađarsku ili Bugarsku, dok je njihovo iseljavanje na Zapad trajalo do sredine pedesetih godina prošlog veka. Po popisu stanovništva iz 2011. godine, u našem gradu je živelo oko 290 Rusa.

S. Kovač