Izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda 2021.

Ovo je na današnjoj onlajn konferenciji o upravljanju otpadnim vodama, koju su organizovali Udruženje "3E", NALED, Mreža inspektora Srbije u saradnji sa Agencijom za zaštitu životne sredine i uz podršku USAID-a, najavio pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine Filip Abramović.

On je naveo da je važan korak u realizaciji ovog takoreći revolucionarnog posla u Srbiji, napravljen pre dve-tri nedelje kada je u Skupštini Srbije ratifikovan Sporazum sa CEB-om, odnosno Razvojnom bankom Saveta Evrope, kojim su odobrena sredstva za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

"Ovim smo sa ranijih aktivnosti oko sagledavanja stanja, izrade zakonske legislative, organizacije i pripreme projektno-tehničke dokumentacije, prešli na samu implementaciju", istakao je Abramović.

Prema njegovim rečima, paraleleno sa izgradnjom ovih postrojenja nastaviće se sa pomoći i podrškom u stručnom i finansijskom smislu i za ostale jedinice lokalne samouprave.

Takođe će se raditi i na rešavanju problema upravljanja otpadnim muljem i njegovim upotrebljavanjem u korisne svrhe.

Konsultantinja NALED-a, Nataša Đokić je navela da suprotno uvreženom mišljenju Srbija nije bogata vodama.

To je ilustrovala podatkom da imamo 1.500 metara kubnih vode po stanovniku godišnje, dok optimalna granica samodovoljnosti iznosi 2.500 metara kubnih.

Tim više, ukazala je ona, treba da vodimo računa o vodama, čuvamo čiste i prečišćavamo otpadne.

Situacija nije zadovoljavajuća ni kada je reč o pokrivenosti zemlje kanalizacionom mrežom, jer je njome u Srbiji pokriveno samo 62 odsto stanovništva.

Đokić je predstavljajući stanje u oblasti otpadnih voda u Srbiji, navela da je uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode, propisano da je 31. decembar 2025. rok kada se privredni subjekti imaju usaglasiti sa odredbama ove uredbe, a 31.decembar 2040. je rok za jedinice lokalne samouprave da to urade.

„Verujem da će se ovi rokovi brzo ažurirati. Mi sada nemamo mogućnost da vidimo koliki je procenat onih koji su se usaglasili i koliko je preduzeća ispunilo rok", rekla je Nataša Đokić.

Srđan Gajić iz Udruženja „3E", koje je zajedno sa Mrežom inspektora Srbije pokrenulo temu oko resavanja problema otpadnih voda je istakao da je veoma važno da građani, privreda i lokalna samouprava imaju gde da kažu koji su im problemi u ovoj oblasti i da eventualno predlože i rešenja ako ih imaju.

Izneo je podatak prema kome je Srbiji potrebno oko pet milijardi evra za rešenje ovog problema u narednom periodu, gde najveći trošak predstavljaju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda ali i izgradnja kanalizacione mreže.

Gajić je istakao da neka mesta, kao što su sela u brdovitim predelima, nisu pogodna za izradu kanalizacione mreže i tu bi, prema njegovim rečima, država mogla da finanansijski pomogne na izradi septičkih jama i drugih primenjivih resenja.