Mali: Veliki doprinos Er Srbije ekonomiji, nije fiskalni rizik

Poručuje da je Er Srbija simbol nove, modernije, evropske Srbije.



U autorskom tekstu za "Politiku" pod naslovom "Naša krila, krila Srbije", ministar govori o rezultatima Er Srbije, njenom doprinosu BDP-u, ali i o tome da se srpska nacionalna aviokompanija nalazi na meti kritika i optužbi za koje navodi da su poslednjih dana mnogo bučnije i teže, ali i dalje neosnovane i netačne.



Napomenuo je da Er Srbija ni na koji način ne predstavlja fiskalni rizik niti po državu Srbiju, niti po građane.



"Naprotiv, direktne uplate u budžet Republike Srbije od strane Er Srbije do 17. novembra 2020. godine iznosile su 9,8 milijardi dinara, odnosno 82,1 milion evra. Dakle, to je direktan doprinos Er Srbije budžetu Republike", kaže Mali.



Povodom optužbi da se Er Srbija subvencioniše ispod žita, tajno, iz budžeta Srbije, Mali je rekao svaka pomoć i uplata, svaki dinar koji bi iz budžeta išao prema Er Srbiji, predmet analize i kontrole zbog državne pomoći, jer se na takav način može narušiti konkurencija među kompanijama.



"Država ne može ni sa jednim dinarom da pomogne Er Srbiji, a da to ne bude predmet usaglašenosti sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju i pravilima o državnoj pomoći", objašnjava Mali.



Najnoviji napadi na Er Srbiju, kaže, posledica su situacije koja je izazvana pandemijom korona virusa, koja je prizemljila avione u celom svetu.



Navodi da pre pandemije, Er Srbija nije bila kompanija u poteškoćama, a da se po izbijanju pandemije odmah prilagodila novonastalim okolnostima i sprovela mere radi obezbeđivanja održivosti poslovanja, vođena najboljom praksom upravljanja u sektoru avijacije.



Po izbijanju pandemije, Mali navodi da je Er Srbija stavila sve svoje kapacitete na raspolaganje državi i hiljadama građana koje su prevezli.



Kaže da su u više od 200 letova, dopremljeni respiratori, testovi, zaštitne maske, zaštitna odela, naočare, viziri, kiseonički generatori.



"Upravo u takvim okolnostima je jasno da ovaj avio prevoznik predstavlja sistemski važnu kompaniju, te da je nacionalni interes države da interveniše u cilju sprečavanja daljih negativnih efekata pandemije", navodi Mali.



Kaže i da su se mnoge zemlje odlučile za pomoć avioprevoznicima kroz subvencije, povećanje kapitala, pozajmice, oslobađanje dugovanja, ali u okviru novih propisa Evropske komisije u svrhu podrške privredi u uslovima pandemije kovid-19, koje je Vlada Srbije prenela u domaće zakonodavstvo.



"O tome je obaveštena Evropska komisija, od koje su zatim usledile afirmativne reakcije", dodaje Mali.



Navodi da je Međunarodna asocijacija za vazduni prevoz (IATA) procenila da bi gubici aviokompanija zbog korone mogli biti 157 milijardi dolara, kao i da bi to današnje kritičare verovatno podstaklo na to da sve kompanije moraju da se restrukturiraju.



"To se pretpostavljam odnosi i na jednu od najjačih, ako ne i na najveću aviokompaniju na svetu, nemačku Lufthansu, koju je Vlada Savezne Republike Nemačke dokapitalizovala sa šest milijardi evra. Istovremeno, pomoć je dodeljena i njenim povezanim licima koji pripadaju Lufthansa grupaciji. Takođe, Vlada Francuske dala je državne garancije u vrednosti od sedam milijardi evra radi pružanja hitne likvidnosti aviokompaniji Er Frans, dok je Letonija opredelila 250 miliona evra za dokapitalizaciju Er Baltika".



Sa druge strane, avioprevoznici koji nisu primili pomoć od matičnih država ili su u stečaju ili su bankrotirali, a među njima su čuveni Virdžin Australija, japanska Er Azija, južnoameričke Latam erlajns, Avianka holdings i drugi, navodi Mali.



Kao i svim drugim aviokompanijama u svetu, i Er Srbiji je potrebna pomoć, kaže Mali i navodi da su ispunjeni svi uslovi za davanje pomoći države, odnosno "davanje dobrog vetra za naša gvozdena krila".



Ta pomoć je, navodi, uslovljena tako da se prevashodno odnosi na nastavak racionalizacije poslovanja, koje je kompanija i započela po izbijanju krize.



Pre svega, dodaje, to se odnosi na smanjenje flote, i to onih aviona koji su najbučniji ili najviše zagađuju životnu sredinu, na optimizaciju broja zaposlenih, otkazivanja pojedinih linija.



"Da smo bar krenuli od nule, da nam nisu ostavili negativan kapital i ogromne dugove, lakše bismo leteli. Bio je ogroman izazov umanjenje negativnog kapitala kompanije za 106 miliona evra i to za svega pet godina", kaže Mali.



On je naglasio da smo povezali Srbiju sa Evropom i svetom, o čemu govori činjenica da je skoro svaki drugi putnik koji je došao ili otišao iz Srbije prevezen avionima naše nacionalne kompanije.



"Nastavljamo da i u ovim teškim vremenima ponosno čuvamo naša krila koja opstaju skoro čitav vek, još od davne 1927. godine. Uz dobar vetar, letećemo još brže i bolje, do kraja sveta i nazad, zahvaljujući našoj Er Srbiji", navodi Mali.



Prema studiji uticaja na ekonomiju Srbije koju je radio Oxford Economics u 2016. godini, kaže Mali, ukupan ekonomski uticaj Er Srbije iznosio je milijardu dolara i doprineo je stvaranju skoro 100.000 radnih mesta.



"Doprinos BDP-u je procenjen na 1,7 odsto. Dakle, podaci jednog nezavisnog i stručnog tela pokazali su značaj te kompanije za srpsku privredu", navodi Mali.



Mali navodi da su poslovanje Er Srbije od 2013. do 2019. godine obeležili pozitivni rezultati, odnosno ostvarena je neto dobit koja je pozitivno uticala na ukupni kapital kompanije, a da prihodi iz poslovanja konzistentno rastu svake godine uz stabilne novčane tokove, kao i vrednost imovine.



"Od 2014. do 2019. godine, svi izveštaji nezavisnog revizora bili su pozitivni i nije identifikovan ni jedan rizik koji bi mogao da dovede do prekida stalnosti poslovanja", rekao je Mali.