Мали: Велики допринос Ер Србије економији, није фискални ризик
БЕОГРАД: „Ер Србија је системски важна компанија, највећи појединачни авиопревозник, наша нераскидива спона са светом, која даје велики допринос укупној економији државе”, каже министар финансија Синиша Мали.
Поручује да је Ер Србија симбол нове, модерније, европске Србије.
У ауторском тексту за "Политику" под насловом "Наша крила, крила Србије", министар говори о резултатима Ер Србије, њеном доприносу БДП-у, али и о томе да се српска национална авиокомпанија налази на мети критика и оптужби за које наводи да су последњих дана много бучније и теже, али и даље неосноване и нетачне.
Напоменуо је да Ер Србија ни на који начин не представља фискални ризик нити по државу Србију, нити по грађане.
"Напротив, директне уплате у буџет Републике Србије од стране Ер Србије до 17. новембра 2020. године износиле су 9,8 милијарди динара, односно 82,1 милион евра. Дакле, то је директан допринос Ер Србије буџету Републике", каже Мали.
Поводом оптужби да се Ер Србија субвенционише испод жита, тајно, из буџета Србије, Мали је рекао свака помоћ и уплата, сваки динар који би из буџета ишао према Ер Србији, предмет анализе и контроле због државне помоћи, јер се на такав начин може нарушити конкуренција међу компанијама.
"Држава не може ни са једним динаром да помогне Ер Србији, а да то не буде предмет усаглашености са Споразумом о стабилизацији и придруживању и правилима о државној помоћи", објашњава Мали.
Најновији напади на Ер Србију, каже, последица су ситуације која је изазвана пандемијом корона вируса, која је приземљила авионе у целом свету.
Наводи да пре пандемије, Ер Србија није била компанија у потешкоћама, а да се по избијању пандемије одмах прилагодила новонасталим околностима и спровела мере ради обезбеђивања одрживости пословања, вођена најбољом праксом управљања у сектору авијације.
По избијању пандемије, Мали наводи да је Ер Србија ставила све своје капацитете на располагање држави и хиљадама грађана које су превезли.
Каже да су у више од 200 летова, допремљени респиратори, тестови, заштитне маске, заштитна одела, наочаре, визири, кисеонички генератори.
"Управо у таквим околностима је јасно да овај авио превозник представља системски важну компанију, те да је национални интерес државе да интервенише у циљу спречавања даљих негативних ефеката пандемије", наводи Мали.
Каже и да су се многе земље одлучиле за помоћ авиопревозницима кроз субвенције, повећање капитала, позајмице, ослобађање дуговања, али у оквиру нових прописа Европске комисије у сврху подршке привреди у условима пандемије ковид-19, које је Влада Србије пренела у домаће законодавство.
"О томе је обавештена Европска комисија, од које су затим уследиле афирмативне реакције", додаје Мали.
Наводи да је Међународна асоцијација за ваздуни превоз (ИАТА) проценила да би губици авиокомпанија због короне могли бити 157 милијарди долара, као и да би то данашње критичаре вероватно подстакло на то да све компаније морају да се реструктурирају.
"То се претпостављам односи и на једну од најјачих, ако не и на највећу авиокомпанију на свету, немачку Lufthansu, коју је Влада Савезне Републике Немачке докапитализовала са шест милијарди евра. Истовремено, помоћ је додељена и њеним повезаним лицима који припадају Lufthansa групацији. Такође, Влада Француске дала је државне гаранције у вредности од седам милијарди евра ради пружања хитне ликвидности авиокомпанији Ер Франс, док је Летонија определила 250 милиона евра за докапитализацију Ер Балтика".
Са друге стране, авиопревозници који нису примили помоћ од матичних држава или су у стечају или су банкротирали, а међу њима су чувени Вирџин Аустралија, јапанска Ер Азија, јужноамеричке Латам ерлајнс, Авианка холдингс и други, наводи Мали.
Као и свим другим авиокомпанијама у свету, и Ер Србији је потребна помоћ, каже Мали и наводи да су испуњени сви услови за давање помоћи државе, односно "давање доброг ветра за наша гвоздена крила".
Та помоћ је, наводи, условљена тако да се превасходно односи на наставак рационализације пословања, које је компанија и започела по избијању кризе.
Пре свега, додаје, то се односи на смањење флоте, и то оних авиона који су најбучнији или највише загађују животну средину, на оптимизацију броја запослених, отказивања појединих линија.
"Да смо бар кренули од нуле, да нам нису оставили негативан капитал и огромне дугове, лакше бисмо летели. Био је огроман изазов умањење негативног капитала компаније за 106 милиона евра и то за свега пет година", каже Мали.
Он је нагласио да смо повезали Србију са Европом и светом, о чему говори чињеница да је скоро сваки други путник који је дошао или отишао из Србије превезен авионима наше националне компаније.
"Настављамо да и у овим тешким временима поносно чувамо наша крила која опстају скоро читав век, још од давне 1927. године. Уз добар ветар, летећемо још брже и боље, до краја света и назад, захваљујући нашој Ер Србији", наводи Мали.
Према студији утицаја на економију Србије коју је радио Oxford Ецономицс у 2016. години, каже Мали, укупан економски утицај Ер Србије износио је милијарду долара и допринео је стварању скоро 100.000 радних места.
"Допринос БДП-у је процењен на 1,7 одсто. Дакле, подаци једног независног и стручног тела показали су значај те компаније за српску привреду", наводи Мали.
Мали наводи да су пословање Ер Србије од 2013. до 2019. године обележили позитивни резултати, односно остварена је нето добит која је позитивно утицала на укупни капитал компаније, а да приходи из пословања конзистентно расту сваке године уз стабилне новчане токове, као и вредност имовине.
"Од 2014. до 2019. године, сви извештаји независног ревизора били су позитивни и није идентификован ни један ризик који би могао да доведе до прекида сталности пословања", рекао је Мали.