NOVE KNJIGE Udahneš, izdahneš i – gotovo
Dok ga je Strajver ispraćao sa svećom do hodnika kako bi mu osvetlio stepenice, hladno jutro poče da proviruje kroz prljava okna.
Kada je Kanton izašao iz kuće, vazduh je bio hladan i tužan, mutno nebo naoblačeno, reka tamna i nejasna - ceo prizor kao pustinja. Venci prašine lelujali su se nošeni jutarnjim vetrom, kao da se izdaleka digao pustinjski pesak i da je prvi prah počeo da zatrpava grad.
Čarl Dikens, Priča o dva grada
Stakleni bokal stajao je na stolu. Pored njega čaša. Mačka je, svijena u prsten kao pufnasti crv, spavala zauzimajući središnji deo postelje. Pogled kroz okna prozora dobacivao je do bogate krošnje starog hrasta, grana prekrivenih ledenom pokoricom zime koja je te noći stidljivo pristigla.
Život, pomislio je.
Udahneš, izdahneš i - gotovo.
PS
Sve se, na kraju krajeva, zasniva na kontroli vremena. Ukoliko pisac u potpunosti sve drži u svojim rukama, malo je toga od inicijative preostalo junaku, a da o čitaocima i ne govorimo. Ukoliko je to slučaj, teško da će se ono „konačno vreme”, vreme pisca, čitalaca i junaka podudariti. Tada će svako od njih, za svoj groš, da udahne i izdahne. Biće sve, zapravo, gotovo i pre nego što priča počne.
Đorđe Pisarev Iz knjige „Sentimentalno vaspitanje junaka romana”;Agora, Novi Sad 2020.
