НОВЕ КЊИГЕ Удахнеш, издахнеш и – готово
Док га је Страјвер испраћао са свећом до ходника како би му осветлио степенице, хладно јутро поче да провирује кроз прљава окна.
Када је Кантон изашао из куће, ваздух је био хладан и тужан, мутно небо наоблачено, река тамна и нејасна - цео призор као пустиња. Венци прашине лелујали су се ношени јутарњим ветром, као да се издалека дигао пустињски песак и да је први прах почео да затрпава град.
Чарл Дикенс, Прича о два града
Стаклени бокал стајао је на столу. Поред њега чаша. Мачка је, свијена у прстен као пуфнасти црв, спавала заузимајући средишњи део постеље. Поглед кроз окна прозора добацивао је до богате крошње старог храста, грана прекривених леденом покорицом зиме која је те ноћи стидљиво пристигла.
Живот, помислио је.
Удахнеш, издахнеш и - готово.
ПС
Све се, на крају крајева, заснива на контроли времена. Уколико писац у потпуности све држи у својим рукама, мало је тога од иницијативе преостало јунаку, а да о читаоцима и не говоримо. Уколико је то случај, тешко да ће се оно „коначно време”, време писца, читалаца и јунака подударити. Тада ће свако од њих, за свој грош, да удахне и издахне. Биће све, заправо, готово и пре него што прича почне.
Ђорђе Писарев Из књиге „Сентиментално васпитање јунака романа”;Агора, Нови Сад 2020.
