Onlajn plaćamo poreze, registrujemo vozila...

troškovi postupka i drugi novčani iznosi koji su izrečeni pravnosnažnom i izvršnom odlukom Prekršajnog suda ili putem konačnog i izvršnog prekršajnog naloga. Svi prekršajni sudovi su umreženi, a sistem je povezan i s ostalim organima – Upravom za trezor, Upravom saobraćajne policije i Centralnim registrom obaveznog socijalnog osiguranja.

Ono što malo građana Srbije zna, a još manje koristi, jesu brojne usluge koje se mogu obaviti putem interneta, bez dugih čekanja u šalterskim redovima.

U eri internet komunikacije prve su se snašle banke i kompanije koje nude razne vrste usluga: uvid u stanje na tekućem računu brzo je prerastao u mogućnost obavljanja transakcija, a obim i vrsta zavise od banke. Većina ima registar stalnih platnih naloga, na kojima su javna i javna komunalna preduzeća pa je tako moguće platiti struju, gas, komunalije, račun za telefon i kablovske usluge, ali i porez i kaznu za pogrešno parkiranje.

Uvođenjem čipovane lične karte omogućeno je i dobijanje elektronskog potpisa, a za to je, osim pristupa sajtu E-uprave, potreban i čitač lične karte. Na tom sajtu moguće je onlajn obaviti više od 150 usluga.

Među uslugama koje se mogu obaviti klikom miša u toplini doma svoga, jesu i dozvola za transport otpada, rešenje za ostvarivanje prava na dečji dodatak, na naknadu zarade za vreme odsustva radi nege deteta, za naknadu za posebnu negu deteta, kao i rešenje za naknadu za porodiljsko odsustvo. Onlajn se može podneti zahtev za borački dodatak, kao i zahtev za banjsko i klimatsko lečenje vojnog invalida. Internet žalba može se podneti na ćutanje uprave – kada se nije odlučivalo po zahtevu za pristup informacijama, može se žaliti na rad poštanskog operatera ili uputiti žalba protiv neke odluke organa vlasti. Svi zahtevi Zavodu za intelektualnu svojinu takođe se mogu uputiti onlajn, ali i zahtev za zauzeće javne površine postavljanjem tende.

Neki gradovi nude i dodatne usluge. Tako Lozničani mogu zakazati venčanje onlajn zahtevom, ali i podneti zahtev za borački dodatak. U Beogradu se može zakazati izdavanje elektronskog sertifikata, a u Zrenjaninu, Loznici, Knjaževcu, Opovu i Tutinu putem interneta može se podneti zahtev za dobijanje informacije o lokaciji.

Takođe, u većini gradova moguće je podneti zahtev za izdavanje Izvoda iz matične knjige rođenih, Izvoda iz matične knjige venčanih i umrlice, ali i zahtev za dopunu podataka u matičnim knjigama. O novoj usluzi – zahtevu za izdavanje građevinske dozvole – naširoko se pisalo, a među zanimljivim mogućnostima su i zahtev za izdavanje mera i uslova zaštite životne sredine, obaveštenja ili dokumentacije iz evidencije imovinskopravnog odseka, kao i o evidenciji skupštine zgrade i za izdavanje poreskog uverenja. Tu je i zahtev za izdavanje uverenja o upisu u birački spisak, upotrebnu dozvolu i ugovor o otkupu stana, ali i čuveni zahtev za pristup informaciji od javnog značaja.

Najpopularnije usluge u Srbiji su i dalje produženje registracije vozila na ovlašćenim tehničkim pregledima, kao i zakazivanje termina za izradu lične karte i pasoša i termina za registraciju vozila. Tu opciju takođe ne nude svi gradovi već samo oni veći, među kojima je i Novi Sad.

Spisak mogućnosti onlajn uvida u razna dokumenta sve je duži: Agencija za privredne registre nudi uvid u poslovne knjige preduzeća, dok fakulteti odavno imaju elektronske servise na kojima se može pregledati raspored predavanja, konsultacija i ispita, ali i prijaviti ispit, saznati rezultati, pregledati rate za školarinu i preuzeti knjige u elektronskom formatu.      

I. Vujanov

Dug put pred nama

Iako spisak izgleda podugačak, pred Srbijom je dalek put do ostvarivanja punog povezivanja na relaciji korisnik–usluga. Izrada elektronskih zdravstvenih knjižica kasni više od godinu, o povezivanju primarnih, sekundarnih i tercijarnih zdravstvenih sistema tek se priča, a još dugo ćemo ići kod lekara po recept pa s parčetom papira u apoteku, umesto da lekove poručimo na kućnu adresu. Daleko je i vreme kada će u Srbiji moći da se glasa onlajn, kao u SAD i nekim zemljama Evrope. Kad se uzme u obzir da samo polovina stanovništva ima internet, a funkcionalno je kompjuterski nepismeno 80 odsto građana Srbije, čini se da smo ipak prešli dobro parče puta.