Dokumentarni film Akademije umetnosti dostupan na jutjubu: Novosadska scena improvizovane muzike

Film su zajedno realizovali članovi Katedre za muzikologiju i etnomuzikologiju Departmana muzičke umetnosti i Katedre za AV medije Departmana dramskih umetnosti Akademije umetnosti u Novom Sadu. Autori filma su Milan Milojković i Nemanja Sovtić. Sagovornici na ovu temu su najistaknutiji autori ove muzičke scene koji su je i kreirali prethodnih decenija, kao i oni koji danas, u novim okolnostima, ispunjavaju taj stvaralački prostor.

Film počinje podsećanjem na prve autore koji koriste improvizaciju u komponovanju, kao što je bio Rudolf Bruči, koji se u Beču upoznao sa prvim talasom posleratne avangrade, a uz njega i Erne Kiralj, multiinstrumentalista, kompozitor, melograf i “pasionirani zvučni eksprimentator”. Kako podsećaju u filmu, “umetnička orijentacija Bručijevih i Kiraljevih dela predstavljala je jedno od uporišta novosadske scene improvizovane muzike, koja je spojila evropsku muzičku avangardu, radiofoniju, zvučni eksperiment i folklor vojvođanskih naroda, što će postati njeno važno obeležje”.

Nakon njih, stasale su nove generacije, koje su nastavljale tim putem, dok su neki novi uticaji učestvovali u stvaranju drugačije muzike. Osamdesetih godina, neki mladi autori su stvarali svoj muzički izraz, oslanjajući se i na improvizovanu muziku. Taj period obeležili su kompozitor i pijanista Stevan Kovač Tikmajer i kompozitor i multinstrumentalista Boris Kovač, koji u filmu objašnjavaju tadašnju scenu, na kojoj nije bilo mnogo prostora za nešto drugačije muzičke izraze, do pojave festivala Dani yeza u Novom Sadu, na kojima se mogla čuti i ovakva muzika.

S raspadom Jugoslavije se raspala i ta muzička scena, na kojoj se od tada samo sporadično pojavljuju nova imena i nove generacije. Ali, stvari se menjaju s nastankom festivala “Interzon” devedesetih godina, u čijem fokusu je bila savremena muzika i njeni aktuelni trendovi i pravci, „bez žanrovskih određenja, tako da je sve dolazilo u obzir, od čiste improvizacije, do striktno zabeležene muzike”, kako objašnjava osnivač ovog festivala Boris Kovač.

Dvehiljaditih su generacije rasle u doba interneta i tako formirale svoja interesovanja i usmerile se u bavljenju muzikom danas. U filmu Lav Kovač, perkusionista (multiinstrumentalista) upravo i pominje da je internet učinio mnogo dostupnijim svetska iskustva na ovom planu. Film upoznaje i sa skorašnjom praksom da se improvizovana muzika izučava i u okviru izbornog predmeta na master studijama AUNS.

O svojim počecima rada u ovom filmu govore i: Senćanin Silard Mezei, kompozitor i violista, prisutan na novosadskoj sceni, iako je tu povremeno boravio, ali je improvizovanu muziku uveo i u pozorište, budući da je mnogo komponovao muziku za predstave; Zoran Pantelić, multimedijalni umetnik i poliinstrumentalista; Đorđe Marković, kompozitor i zvučni eksperimentator; Nenad Marković, trubač i zvučni eksperimentator; Branislav Aksin, trombonista; Marina Džukljev, pijanistkinja; Vladimir Rašković, bas gitarista i tonski snimatelj; Vladimir Lenhart, tejp muzičar i multimedijalni umetnik; Ivan Čkonjević, multiinstrumentalista i zvučni eksperimentator; Filip Đurović, perkusionista, multiinstrumentalista; Dimitrije Jakovljević, gitarista i producent; Lav Kovač, perkusionista (multiinstrumentalista); Marko Čurčić, bas gitarista; Predrag Okiljević, saksofonista; Darko Jovanović, gitarista i slikar i Dunja Crnjanski, pijanistkinja.

Razgovore sa njima je vodila Ira Prodanov, montažer je Milan Milojković, kreativni konsultant je Srđan Radaković, kamerman je Stanislav Kralj, a za rasvetu je bio zadužen Mihailo Kuveljić. Snimanje filma je podržao Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost.

N. Pejčić