Zrenjaninska štamparija pretvorena u divlju deponiju
ZRENJANIN: Štamparija „Budućnost” doživela je sudbinu brojnih zrenjaninskih firmi, nesrećno privatizovanih u prvoj deceniji ovog veka.
Poslednje godine rada ovog grafičkog preduzeća obeležio je višemesečni štrajk radnika, koji su negodovali zbog neisplaćenih zarada, regresa, toplog obroka i putnih troškova, kao i otkazi koji su usledili ubrzo nakon toga.
Radnici su u to vreme tvrdili da je većinski vlasnik zrenjaninske štamparije, a to je bila novosadska firma „Stilos”, iz pogona izneo mašine, polako ostavljajući za sobom prazne pogone. Usledio je već toliko puta viđen scenario – stečaj preduzeća, a zatim i bankrot.
Od tada, ceo prostor nekadašnje štamparije, koji se nalazi u privatnom vlasništvu, napušten je i zapušten. Iako na ulazu piše da je zabranjeno bacanje smeća, otvorena kapija mami neodgovorne građane da baš na tom mestu odlažu otpad. Tako je štamparija „Budućnost” pretvorena u deponiju, i to nadomak najužeg dela grada. A onaj u čijem je vlasništvu ovaj objekat ne preduzima ništa, niti se oglašava ovim povodom.
Inače, dve kuće koje se nadovezuju podignute su u različitom vremenskom periodu. Starija kuća je ona sa raskošnijom fasadom, koja je najverovatnije izgrađena početkom osamdesetih godina 19. veka. Prostrana parcela koja se protezala do obale Begeja prvo je bila u vlasništvu porodice Lehman, a od 1881. industrijalca Agošton Napholca. On je u njoj imao parnu pilanu i drvaru. Jedno vreme se pod zakupom u ovoj kući nalazila Mađarska kraljevska pošta i telegraf.
Posle Drugog svetskog rata kuće su konfiskovane, jer su bile u vlasništvu Nemaca. Kasnije je u njima smeštena štamparija „Budućnost”.
Građevini bi trebalo vratiti prvobitni izgled, jer predstavlja jedno od značajnijih ostvarenja iz stilske grupe neobaroka. Potrebno je ukloniti sve dozidane pomoćne objekte, osloboditi zgradu od neprimerene dogradnje i vratiti joj funkciju tako što će se koristiti prostori u njoj, aktivirati kapija i prolaz. Trebalo bi da novi vlasnik smogne snage da obnovi ovu izuzetno vrednu kuću sa svim dekorativnim elementima na fasadi. Time bi se znatno povećala i vrednost ambijenta ove ulice koja je trenutno veoma neugledna i neprimerena samom centru grada i obali Begeja, smatra istoričar umetnosti Bojan Kojičić iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin.
Ž. Balaban
Projekat „Zrenjanin danas” realizovala je „Dunav Produkcija”, a sufinansirao Grad Zrenjanin. Stavovi u podržanom medijskom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.
