„Vihor” najčešće lovi ubice i kriminalce

Policija posle nekog zločina uvek započinje akciju potrage za ubicom, a nekim operacijama se daju i kodni nazivi.  „Aurora”, „Grom”, „Vihor”, „Skener”, „Rezač”... samo su  neka od imena koja kriju nazive policijskih akcija, istraga i hapšenja kriminalaca.

To su svojevrsne šifre, takozvani policijski žargon, koji inspektori koriste prilikom komunikacije u svakodnevnom radu na određenom slučaju. Te šifre ne biraju se slučajno. Za razliku od zapadnoevropskih zemalja, u kojima se imena akcija šifruju kompjuterski, srpska policija koristi specifičnosti akcije koju vodi.

Akcije službi za borbu protiv raznih oblika kriminala, ali i pravosudni slučajevi u mnogobrojnim aferama imaju svoja imena: nekada maštovita i simbolična, nekada konkretna – i usmerena prema vrsti kriminala koji otkriva.

– Davanje kodnih naziva akcijama uobičajen je postupak policijskih službi u gotovo celom svetu pa ni mi nismo izuzetak – rekao je ranije za „Dnevnik” bivši pripadnik Savezne državne bezbednosti Božidar Spasić. – Nazive određuje uglavnom načelnik ili rukovodilac operacije koji neposredno s timom radi na pripremi hapšenja, i oni su poznati smo policijski operativcima. Imena se daju uglavnom na osnovu onoga šta se želi tom akcijom postići, a nastoji se da nazivi budu što udarniji. 

Najveća akcija u istoriji srpske policije, pod operativnim nazivom „Sablja”, verovatno je krštena tako jer je imala za cilj da u korenu saseče organizovani kriminal na ovim prostorima. „Sablja” je usledila 2003. godine, posle ubistva tadašnjeg premijera Srbije Zorana Đinđića.

Akcija „Grom”, koju je policija sprovela u dva navrata početkom i krajem decembra 2013. protiv dilera droge, asocirala je na munjevitu akciju u kojoj je uhapšeno nekoliko stotina narko - dilera.

Policajci koji „kopaju” po kompjuterskim podacima i papirima uglavnom „skeniraju”, dok inspektori i operativci koji jure kriminalce „seku” i „režu”. Pretpostavlja se da je po tome ime dobila i jedna od najopsežnijih akcija u borbi protiv korupcije i finansijskog kriminala, u javnosti poznata kao „Rezač”, izvedena krajem decembra 2015. godine kada je uhapšeno 80 ljudi.

Kriminalci ponekad imaju svoje insajdere u policiji pa je zbog toga, smatraju stručnjaci, dobro dati neki neutralan naziv akciji, da se ne bi moglo predvideti koga nadležni istražuju. U jesen 2009. izvršen je veliki udar na narko - bande nazvan „Morava”, kada je tokom jedne noći pohapšeno je više od 650 dilera droge.

– Ne radi se po šablonu i ne postoji šifrarnik ili spisak imena akcija. Po završetku jedne akcija policija strogo vodi računa o tome da se jednom korišćena šifra ne ponovi u novoj operaciji. Međutim, ako je u pitanju nastavak i reč je o istoj grupi i kriminalnom delu, onda se samo dodaje redni broj. Svako otkrivanje šifrovanog imena znači da je operacija provaljena i samim tim propala, te da se moraju se ponovo sprovesti i dati novi kod – ukazuje Božidar Spasić.

Iako važi nepisano pravilo da se ista šifra ne ponavlja za određene akcije, u praksi je to drugačije, pa imamo slučaj da je do sada najviše puta nekoj akciji davano ime “Vihor”. Takva akcija naređuje se u situacijama kada su u pitanju veliki događaji koji zahtevaju hitno delovanje, pri čemu svaka patrola zna šta u tom trenutku treba da uradi, ko blokira mostove, autobuske i železničke stanice, izlaze iz grada i svaki sličan korak... Prvi put „Vihor” je pokrenut posle ubistva visokog policijskog funkcionera Radovana Stojičića Badže 11. aprila 1997. godine. Ubistvo Stojičića i dalje je nerasvetljeno. Ista akcija usledila je i posle likvidacije ministra odbrane Pavla Bulatovića u februaru 2000, ali ni počinilac ovog zločina nije pronađen. „Vihor” je pokrenut posle trostrukog ubistva u „Interkontinentalu” kada je među ubijenima bio i Željko Ražnatović Arkan. Potom je aktiviran i posle ubistva generala Boška Buhe, pokušaja ubistva Ljubiše Buhe Čumeta, dizanja u vazduh njegove firme „Difens roud”, kao i posle likvidacija Sredoja Šljukića Šljuke i Jovana Guzijana Cunera. Svi ovi događaji su rasvetljeni tek kasnije tokom policijske akcije „Sablja”.

„Vihor” je bio na snazi i nekoliko sati posle ubistva premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003. godine kada su blokirane sve važnije saobraćajnice, kao i aerodrom, ali niko od onih kojima je kasnije suđeno tada nije otkriven. I posle ubistva svedoka saradnika Zorana Vukojevića Vuka 3. juna 2006. pokrenut je „Vihor”. Zabeleženo je da je trajao više od osam sati. Ubice su ipak uhapšene tek nekoliko godina kasnije, a utvrđeno je da su se za vreme policijske akcije krili u kući braće Aleksandra i Miloša Simovića na svega stotinak metara od mesta gde je pronađeno telo Vukojevića.

„Vihor” je aktiviran i posle pokušaja ubistva biznismena Milana Beka, a desetak meseci kasnije uhapšena je prva osumnjičena osoba, zahvaljujući operativnom radu.

Davanje naziva policijskim akcijama u Srbiji počelo je 1921. godine. Tu praksu kod nas je uveo švajcarski kriminolog Arčibald Rajs, koga mnogi smatraju rodonačelnikom moderne srpske policije. Kao prvi direktor policijske škole, Rajs je generacijama učenika u Srbiji prenosio svoja iskustva s Univerziteta u Lozani.

Kao pripadnik Savezne državne bezbednosti, Božidar Spasić se seća i vremena delovanja ŠUP-a.

– U vreme bolesti predsednika SFRJ Josipa Broza Tita osamdesetih, Savezna služba Državne bezbednosti formirala je grupu pod operativnim imenom „Jedinstvo”. To je značilo da je i posle Titove smrti trebalo očuvati jedinstvo... Za Josipa Broza šifra je bila „Goran”. U operativnim depešama, koje smo razmenjivali, za Tita je tokom bolesti bilo: „’Goranu’ je danas gore” ili „Nema promena kod ’Gorana’” – kaže Božidar Spasić.

M. Bozokin