Ne očekuje se privatizacija javnih preduzeća

Naveo je da je sektor javnih preduzeća, uprkos napretku, i dalje prilično veliki i predstavlja ozbiljan rizik, kako za fiskalnu poziciju, tako i za ukupno poslovanje privrede.

– Imali smo situaciju da su javna preduzeća ponovo generisala gubitke posle nekoliko godina, uslovno govoreći pozitivnog poslovanja, i to je ciklus kroz koji smo prošli nekoliko puta – rekao je Vasiljević u onlajn uključenju na konferenciju „Zašto su javna preduzeća u Srbiji na gubitku”.

Naveo je da su u prethodnih nekoliko godina u nekoliko velikih javnih preduzeća u manjoj ili većoj meri započete reforme, kao na primer, u „Železnicama Srbije”, gde je, napomenuo je, dosta toga urađeno oko restrukturiranja, reorganizacije i racionalizacije samog preduzeća i očekuje se da se vide pozitivni efekti tih mera.

Vasiljević je kazao da su određene reforme sprovedene i u drugim većim preduzećima, poput EPS-a i „Srbijagasa”.

– Mada, moj utisak je da je još mnoga toga ostalo da se uradi – rekao je Vasiljević na konferenciji koju je organizovala „Busineš Info Group” uz podršku „National Endonjment for Democracy”.

Naveo je da je nedavna analiza MMF-a među 20 zemalja srednje i istočne Evrope pokazala da u svim tim zemljama, bez izuzetka, učešće javnog preduzeća podrazumeva nižu produktivnost i veće troškove i fiskalne rizike za privredu.

Kazao je da međunarodna iskustva pokazuju da je tu ključan dobar i transparentan okvir za korporativno upravljanje javnim preduzećima

– Tu Srbija ne stoji sjajno. U izveštaju MMF-a među 20 zemalja srednje i istočne Evrope Srbija je tek na 15. mestu po kvalitetu okvira korporativnog upravljanja u javnim preduzećima. Očigledno, ima dosta prostora za napredak – rekao je Vasiljević.

Naveo je da je Zakon o javnim preduzećima, usvojen pre nekoliko godina, rešio neke probleme, ali da i dalje u tom propisu ima dosta manjkavosti. Jedna od njih se, kazao je Vasiljević, odnosi upravo na način imenovanja upravnih tela u javnim preduzećima, koja je u srži korporativnog upravljanja.

Postojećim zakonom, naveo je, nadzorne odbore i direktore u javnim preduzećima bira i postavlja Vlada i, praktično, nadzorni odbor ne može da vrši svoju funkciju jer za to nema glavnu polugu, a to je postavljanje i smenjivanje menaymenta.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milorad Filipović kazao je da neka javna preduzeća zaslužuju da idu u privatizaciju, neka traže privatne partnere zbog nedostatka investicija, dok neka mogu sasvim dobro funkiconisati ukoliko država ne bi imala prevelike apetite prema njima.

Smatra da ne treba na brzinu ulaziti u čistu pirvatizaciju velikih javnih preduzeća, bez transparentne i vrlo detaljno proučene porblematike.

Naveo je da mnoga javna preduzeća u drugim zemljama funkcionišu u državnom vlasništvu na izvanredan način i ostvaruju profit, pogotovu u telekomunikacijama i elektroprivredi, kao na primer u Nemačkoj i Češkoj.

Z. Delić

Potrebno je fokusirati se na popravljanje poslovanja javnih preduzeća i na povećanje transparentnosti i odgovornosti

Zagristi kiselu jabuku

Profesor na Tehnološko-metalurškom fakultetu Petar Đukić smatra da bi delimična privatizacija javnih preduzeća uvela nekakav red u tom sektoru, ali da je tu potreban oprez da se ne bi ugrozio javni interes.

– Potrebna je jedna odlučna strategija i zagristi tu kiselu jabuku koja se zove javni sektor uopšte u Srbiji – kazao je Đukić.

Naveo je da javni sektor vuče ogorman deo privrede u nisku produktivnost, nedovoljno inevstiranje i odsustvo modernizacije, te da se mnoge kompanije u svetu privatizuju da bi se poboljšala njihova produktivnost.