Osnaživanje mladih i podrška marginalizovanim grupama

– Počeli smo da radimo s romskom populacijom, te smo se povezali i s romskim organizacijama, ne samo iz grada već iz cele Srbije – priča za „Dnevnik” Vesna Cvjetanović. – Bili smo podrška u pisanju projekata za jačanje kapaciteta tih organizacija, s obzirom na to da su u direktnom kontaktu s romskom populacijom. Osim tog programa podrške Romima, razvili smo i program ranog razvoja dece i program podrške mladima.

Kako kaže, program za decu je krenuo 2014. godine, kada je osnovan i Centar za rani razvoj, koji je uključivao rad s decom romske nacionalnosti i onom koja nisu upisana u vrtić pa su van vaspitno-obrazovnog sistema.

– Održavamo tematske radionice, a pošto imamo dobru saradnju s PU „Radosno detinjstvo”, realizuju se u vrtiću „Guliver” na Novom naselju – rekla je naša sagovornica. – Radionice su raznolike: muzičke, matematičke, likovne, fiskulturne i slobodne aktivnosti. Fokus nam je na tome da deca sama, kroz kreativne aktivnosti, koriste lišće, plastične čaše, plodove biljaka i slično, a ne samo gotove didaktičke materijale. Drugi deo programa je da na terenu, terenski radnici uvek idu u paru i provode vreme s romskom decom u romskim naseljima. Pre smo radili u Bangladešu, a sada radimo isključivo u Velikom ritu i na Adicama, pošto nam je bilo teško da idemo do Bangladeša. Logistika je nikakva, pa smo prestali isključivo iz tehničkih razloga.

Po rečima Vesne Cvjetanović, dosta dece romske nacionalnosti u ranom uzrastu ne zna srpski jezik, a kroz rad s terencima uspevaju da ga savladaju, te kad pođu u vrtić nemaju problem jezičke barijere.

– Na terenu se radi i s roditeljima, na jačanju njihovih kompetencija i na motivaciji da uvide značaj upisa dece u predškolsku ustanovu – kazala je Vesna Cvjetanović. – Takođe, pomažemo roditeljima prilikom upisa dece u vrtić, tako što prikupljamo potrebnu dokumentaciju i predamo je u vrtić.  Godišnje uspemo da upišemo 15 do 20 dece. Ove godine smo imali izazov, zbog cele ove vanredne situacije, ali smo uspeli da podnesemo prijave i upišemo 26 dece u vrtić. Veliku podršku su nam pružili zaposleni u „Radosnom detinjstvu”.

Tokom pandemije koronavirusa, dobili su podršku od organizacije „Adra” iz Austrije, pa su uspeli da obezbede higijenske pakete i pakete hrane za 48 porodica romske nacionalnosti (34 u Novom Sadu i 14 u Šapcu). Imali su i podršku organizacije iz Amerike „Global Fund for Children”, koja im je donirala urgentni grant, te su obezbedili još 25 porodica. Nažalost, više ne dobijaju donacije od njih jer im je sada fokus populacija u Južnoj Americi.

– Aktuelan nam je veliki EU projekat „Novi Sad za jednakost devojaka i devojčica romske nacionalnosti”, koji se završava u decembru i ima za cilj podsticanje pozitivnih akcija lokalne zajednice prema romskom stanovništvu radi sprečavanja diskriminacije, s posebnim fokusom na devojčice, devojke i žene – objašnjava naša sagovornica. – Takođe, želimo da doprinesemo unapređenju lokalnih međusektorskih mehanizama za socijalno uključivanje mladih romske nacionalnosti, naročito devojčica i devojaka, kroz saradnju lokalne samouprave, sistema obrazovanja, socijalne zaštite i organizacija civilnog društva.  

Program za mlade je, kako kaže, uključivao razne projekte, poput kulture komunikacije među mladima, gde je grupa mladih ljudi radila na kreiranju dokumentarnog filma. Tada su bile uključene i srednje škole iz Novog Sada.

– U našem gradu imamo odličnu saradnju s nekoliko srednjih i osnovnih škola i fokus nam je na vršnjačkoj edukaciji – kaže Vesna Cvjetanović. – Želimo njih da edukujemo i osnažimo kroz različite teme, da bi oni kasnije preneli svojim vršnjacima znanje koje su ovde stekli.

Po njenim rečima, u poslednjih nekoliko godina su razvili i program zapošljavanja marginalizovanih grupa. U toku je i veliki EU projekat „Lokalni glasovi za bolju inkluziju”, koji realizuje Gradska uprava za privredu, a Centar za proizvodnju znanja i veština je partner u realizaciji. Fokus su obuke na radnom mestu.

– Projekat koji finansira organizacija GIZ je u vezi s podrškom u samozapošljavanju Roma – ponosno će Vesna Cvjetanović. – Uključeno je nekoliko opština: Apatin, Kula, Šabac, Bačka Palanka i Stara Pazova. Naš deo posla je da pomognemo u pisanju biznis-planova, te da se tim ljudima koji se već bave nekim delatnostima obezbede osnovni alati za počinjanje biznisa. Na tome sada radimo i nadam se da ćemo i dalje dobijati podršku.

Po rečima Vesne Cvjetanović, važno je reći da su, kao organizacija, pokrenuli nekoliko inicijativa, te su tako postali deo više mreža organizacija koje pružaju pomoć. Jedna od njih je i Mreža organizacija za decu Srbije (MODS). Takođe su pokrenuli i neformalnu mrežu za decu u Novom Sadu „NS mede”, a radi se na tome da postane zvanična mreža. Uključene su razne organizacije i institucije koje se bave decom. Radi se na strateškom planiranju kako organizacije da sarađuju, razmenjuju informacije, pronalaze rešenja... Odazvalo se dosta institucija, poput Doma zdravlja „Novi Sad”, Filozofskog fakulteta, ŠOSO „Milan Petrović” i sličnih.

        I. Bakmaz