ŠTEDNJA Sklonimo sa strane po  5.210 dinara mesečno

Taj iznos ujedno je i najviši u proteklih šest godina, pa mesečno izdvajamo gotovo hiljadu dinara više nego u 2015. godini, pokazuje najnovije istraživanje Erste grupe o štednim navikama i stavovima građana.

Štednja je važna, ili veoma važna, za više od dve trećine naših građana (69 odsto), te je broj onih koji prepoznaju njen značaj u porastu u protekle tri godine. Nešto više od polovine ispitanika (56 procenata) zaista i praktikuje neki vid štednje, i taj broj se takođe povećava iz godine u godinu.

Iako prosečni mesečni iznos ušteđevine u ovoj godini beleži nešto veći rast nego ranije, zadovoljstvo građana sumom koju trenutno mogu da izdvoje za štednju ove godine je, prvi put od 2015, u blagom padu, pa je tako 27 procenata građana zadovoljno ušteđevinom, u odnosu na 31 odsto prošle godine. 

Zbog čega štedimo? Stvaranje finansijskih rezervi za hitne slučajeve je i dalje najčešći motiv, koji je pokrenuo tri četvrtine ispitanika na štednju, dva odsto više nego lane. Zatim, štedimo za manje i veće nabavke i renoviranje (35 odsto građana), kao i za penziju i putovanje.

Zainteresovanost građana za štedne proizvode banaka i drugih finansijskih institucija veća je 14 procenata nego 2019. godine – prednjače štednja po viđenju, oročena štednja i životno osiguranje kao vrsta štednog proizvoda. Interesovanje za tim proizvodima konstantno raste u protekle četiri godine. 

Opreznost pri ulaganju

Trećina građana ima pozitivno mišljenje o investicionim proizvodima, odnosno o ulaganju novca u akcije, hartije od vrednosti, obveznice ili investicione fondove. Pozitivan stav prema toj vrsti proizvoda je u konstantnom blagom porastu u proteklih pet godina, a gotovo je duplo izraženiji nego 2015. O investicionim proizvodima najbolje mišljenje imaju građani do 30 godina starosti, njih 45 odsto.

Ipak, i dalje preovladava opreznost – 77 procenata ispitanika bilo bi oprezno u vezi s investiranjem i opredelilo bi se za manje rizična ulaganja, iako bi im ona donela i manje prinose. S druge strane, 11 odsto građana bi zaista bilo i spremno na rizičnije investicije da bi ostvarilo veću potencijalnu zaradu. 

U skladu s tim, udeo onih koji gotovinu čuvaju kod kuće ili u sefu nastavio je da opada. Na najnižem je nivou u proteklih osam godina, pa sada nešto više od petine (22 odsto) naših građana čuva novac na taj način, što je, na primer, upola manje nego 2013. godine. 

Kako građani procenjuju svoju finansijsku situaciju? Četvrtina njih smatra da se poboljšala u poslednje dve do tri godine, a gotovo polovina (47 odsto) da je nepromenjena. Četvrtina ispitanika kaže da se pogoršala, pet procenata manje no prošle godine i čak upola manje nego 2016.

Približno 70 odsto anketiranih građana izjavilo je da je suma koju su uspeli da uštede u protekle dve do tri godine ista ili viša nego ranije, dok njih 28 procenata kažu da su uštedeli manje. Kao glavne razloge za manji iznos štednje, navode niže ukupne prihode domaćinstva, praćene višim životnim troškovima, ali i smanjenje prihoda usled aktuelne pandemije.

        D. Mlađenović