Dinarska štednja građana četiri puta nego 2012.

Samo tokom prošle godine, dinarska štednja je povećana za oko 22 odsto, ili za 10,9 milijardi dinara, a u ovoj godini neto priliv od preko 13 milijardi dinara je već sada nadmašio celokupan prošlogodišnji rast, navodi se u saopštenju NBS povodom Svetskog dana štednje, koji se tradicionalno obeležava 31. oktobra.



Iz centralne banke ističu da je posebno impresivan podatak da je u proteklih godinu dana (od oktobra 2018.), štednja u domaćoj valuti povećana za preko 30 procenata.



Devizna štednja stanovništva takođe ostvaruje permanentan rast i prema poslednjim raspoloživim podacima dostigla je 10,6 milijardi evra. Štednja u deviznom znaku je u čitavoj prethodnoj godini povećana za 0,6 milijardi evra, a u ovoj godini njeno povećanje za sada iznosi 0,7 milijardi evra.



U Narodnoj banci predočavaju da je rast štednje stanovništva ostvaren čak i u uslovima smanjenja kamatnih stopa, što, kako kažu, ukazuje na sve veće poverenje građana u domaći finansijski sistem.



Takođe podsećaju i na važnost štednje kao izvora finansiranja privrednog rasta. Kontinuiranom rastu štednje tokom poslednjih sedam godina, ocenjuje se u saopštenju, doprinosi sve bolji makroekonomski ambijent i postignuta stabilnost cena i deviznog kursa. Inflacija je sa nekadašnjih dvocifrenih nivoa spuštena na niske i stabilne nivoe još tokom 2013. godine, od kada se održava u proseku oko dva odsto.



Dinar je danas na sličnom nivou na kojem je bio u avgustu 2012. godine, pri čemu je ojačao u odnosu na evro za oko 1,0 procenat, a NBS uvećanjem deviznih rezervi, na najviše nivoe od kada se mere, dodatno jača stabilnost i otpornost domaćeg finansijskog sistema.



NBS je i ove godine, povodom Svetskog dana štednje, izradila redovnu analizu isplativosti dinarske štednje koja još jednom potvrđuje da je štednja u domaćoj valuti isplativija od štednje u devizama - i u kratkom i u dugom roku.



Analiza pokazuje da bi štediša koji je u poslednjih godinu dana štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara dobio oko 2.700 dinara (ili oko 23 evra) više u odnosu na štedišu koji je u istom periodu na deviznu štednju u evrima položio oko 845 evra, odnosno protivvrednost navedenog iznosa od 100.000 dinara.



Veća isplativost dinarske u odnosu na deviznu štednju važi ne samo za godišnje oročavanje, već i za štednju oročenu na kraće i na duže rokove.



Tokom prethodnih sedam godina, u slučaju oročavanja depozita na tri meseca, dinarska štednja je bila isplativija od štednje u evrima u oko 85 odsto posmatranih tromesečnih potperioda, dok je kod oročavanja depozita na dve godine, dinarska štednja bila isplativija od štednje u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima oročenja.



Veća isplativost dinarske štednje u odnosu na deviznu je rezultat povoljnog makroekonomskog ambijenta i stabilnih monetarnih uslova (niska i stabilna inflacija i relativna stabilnosti kursa dinara prema evru), činjenice da se dinarska štednja ne oporezuje, dok se kamata na deviznu štednju oporezuje po stopi od 15 odsto, kao i



relativno viših kamatnih stopa na dinarsku štednju nego na štednju u evrima.