Unija sindikata prosvetnih radnika Vojvodine traži veće zarade
Osvrt na proteklu godinu i uvod u ono što prosvetare u Vojvodini i Srbiji očekuje kada je u pitanju ostvarivanje njihovih prava u okviru sistema obrazovanja, bile su teme konferencije za medije “U susret Savindanu”, održanoj u Novom Sadu, u organizciji Unije sindikata prosvetnih radnika Vojvodine (USPRV).
Valentina Nađ, profesorka srpskog jezika u OŠ “Sonja Marinković” u Zrenjaninu, portparolka USPRV, rekla je da govori u ime svih koji rade u školama, o temama koje nisu pirijemčive Ministarstvu prosvete jer obuhvataju probleme čija istorija nerešavnja dugo traje.
- Želimo da pošaljemo jasnu poruku Ministarstvu da ne odustajemo od nečega na šta se ono obavezalo. Na prvom mestu, to je ispunjenje sporazuma iz 2015. godine koji su potpisali tadašnji ministar prosvete Srđan Verbić i Kori Udovički, kao potpredsednica Vlade Republike Srbije, s prestavnicima četiri reprezentativna sindikata prosvetara. Sporazumom je, podsetila je Valerija Nađ, prekinut višemesečni štrajk i tada se Ministarstvo obavezalo da će ispuniti naše zahteve. Od toga je prošla i peta godina, a ništa se nije dogodilo.
Unija sindikata insistira i na potpisivanju protokola o povećanju zarada u 2020. godini, kako bi se prosveta izjednačila s ostalim delatnostima u javnom sektoru. To bi poslužilo i kao priprema za primenu platnih razreda koji takođe nisu primenjivani tokom prethodnh pet godina.
Tu je i dug koji Minstarstvo ima prema prosvetarima. Pre svega, traži se isplata Svetosavskih nagrada, kako je sporazumom bilo predviđeno, na godišnjem nivou, u iznosu od 5.000 dinara. Za protekli period i ovu godinu to je po 30.000 dinara svakom zaposlenom u prosveti. Takođe, ušteda od oko pet milijardi, ostvarena smeštanjem tehnoloških viškova, a reč je o 22.000 ljudi, trebalo da prosvetarima obezbdi još po 25.000 dinara. Od Ministarstva se očekuje i da plati one koji su radili na elektronskom unošenju podataka u informaconi sistem Ministarstva “Dositej”, kao i koordinatorima elektronskih dnevnika. Kao jedan od problema navela je i kašnjenje isplate putnih troškova nastavnicima putnicima, što je na pojedinim lokalnim zajednicama.
Joca Kopčić, predstavnik sindikata iz Sremske Mitrovice, na konferenciji je istakao da je problem nasilja u školama u samom vrhu prioriteta sindikata. Kako je rekao, sveprisutno nasilje reflektuje se i u školama. Nasilje je u porastu, ocenjuju prosvetari, a ne kako se to od nadležnih često čuje, da je samo vidljivije.
Nećemo samo čekati
- Nećemo samo čekati da nam se nešto „pruži“. Unija će nastaviti da radi, polako se spremamo za protest u martu. Ako ne bude uspeha u našim pregovorima oko navedenih zahteva, spremamo se i za štrajkove koje ćemo sprovoditi ako je neophodno, da bismo došli do zajedničkog rešenja – rekao je predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Vojvodine Zvonimir Jović. - Uputili smo poziv i ostalim repreznativinim sindikatima u prosveti i trenutno se dogovaramo oko zajedničke strategije i nastupa. Ako ih ne bude, Unija će, kao i do sada, ići sama u proteste.
Taj problem se ne može rešiti preko noći i za to su potrebni angažovanje i mnogo bolja koordinacija svih nadležnih institucija – rekao je Kopčić, naglasivši da postojeći pravilnici ne pružaju odgovore i rešenja za ekstremne situacije. Po njegovim rečima, i zbog loše komunikacije na nivou lokalnih zajednica, a među nadležnim institucijama, takvi slučajevi ostaju da se s njima bori škola. Neretko, oni posle završetka škole kasnije postaju društveni problem.
Kasni reforma uprkos obećanjima
Predstavnica sindikata iz Sremske Mitrovice Jasna Papišta je ukazala na to da i po rečima minsitra prosvete Mladena Šarčevića, reforma školskog sistema kasni. Ona je podsetila i na izjavu ministra da aktuelna podrška Evropske unije sektoru obrazovanja u Srbiji iznosi 35 miliona evra i da je od 2003. EU donirala više od 100 miliona evra za reformu sektora obrazovanja.
Nasilje, sem dece, trpe i nastavnici, često i van škole. Oni su izloženi verbalnim, pa čak i fizičkim napadima i dece i roditelja, pretnjama, neopravdanim zahtevima za kontrolu njihovog rada, čak se angažuju i advokati.
V. Crnjanski
Foto: arhiva Dnevnika