Bačena hrana zagađuje kao izduvni gasovi automobila

Po procenama, u Srbiji se godišnje proizvede čak 900.000 tona otpada od hrane.

Činjenica da samo iz ugostiteljskog sektora 99 odsto otpada od hrane dospe na deponiju, više je nego dovoljan razlog za definisanje obaveza tih, ujedno najvećih, proizvođača otpada.

Količina opasnih gasova koje otpad od hrane, prikupljen samo u ugostiteljskom sektoru, proizvede na deponiji jednaka je količini koju godišnje emituje 6.000-7.000 motornih vozila, ističe predsednica Saveza za zaštitu životne sredine NALED-a Jelena Kiš.

To se, kako kaže, može promeniti tako što bi ugostiteljski sektor sav otpad od hrane, koji nastane prilikom pripreme i posluživanja obroka, razvrstavao i omogućio ovlašćenom sakupljaču otpada da ga preuzme i zbrine ga na neškodljiv način.

Zato je NALED, u saradnji s kompanijom „EsoTron”, pokrenuo projekat „Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji”, kojim nastoji da podrži resorne institucije na izradi pravilnika o odgovornom postupanju s biorazgradivim kuhinjskim otpadom, kao i da podigne svest o značaju njegovog pravilnog tretiranja. Kako objašnjava Jelena Kiš, cilj je da svi objekti koji pripremaju više od 50 obroka dnevno budu u obavezi da sav otpad od hrane dostave ovlašćenom sakupljaču.

Od oko 900.000 tona otpada od hrane koje se godišnje proizvede u Srbiji, više od 500.000 tona završi na deponiji. Tamo se njegovom razgradnjom proizvodi ogromna količina ugljen-dioksida i metana, koji direktno ugrožavaju okolinu i zdravlje ljudi.

Međutim, i pre dostavljanja otpada operateru, svi restorani, hoteli i drugi uslužni objekti i organizacije mogu uticati na odgovorno upravljanje otpadom. Bilo da naprave prevelike porcije za goste ili odluče da bace povrće od pre pet dana jer nisu dobro procenili koja količina namirnica može biti upotrebljena na vreme, kuvari mogu unaprediti sistem u svojoj kuhinji racionalizacijom nabavke namirnica kada je jasno da se nabavljaju prevelike količine koje se na kraju ne upotrebe, izmenom jelovnika jer se neretko dešava da hrana s tanjira ostane nepojedena, kao i pravilnim odvajanjem otpada od hrane od ostalog otpada. Predaja operateru je onda poslednji, ali ključan korak u sprečavanju zagađenja okoline.

Da bi se ta obaveza u potpunosti usvojila, NALED i državne institucije će kroz projekat „Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji” nastaviti da rade na unapređenju procedura, s ciljem da se usvoji nedostajuća regulativa i domaći propisi harmonizuju s regulativom Evropske unije u oblasti upravljanja otpadom. Projekat se sprovodi u saradnji s kompanijom „EsoTron” i Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ), u okviru programa razvojne saradnje s privatnim sektorom – develoPPP.de, koji finansira nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj. 

Z. Delić