TVOJA REČ: Sofija Bečejac (27) – od neodgovarajućih studija do fitnes instruktorke

Priseća se da ni kao srednjoškolka nije znala čime bi se bavila nakon školovnja, pa je tako tek na četvrtoj godini studija, kada je osetila iskonske „čari” prakse koja je pedagogiju prikazala u svetlu kom se Sofija nije nadala, odlučila da je vreme da se posveti onome što zaista voli.

Uz podršku najbližih počela je da se usavršava u svetu fitnesa, te je tako postala grupni trener u „Šmek Fitnes” centru (Bulevar oslobođenja 30 B, treći sprat, Novi Sad), u kom se radi po LesMills principu koji je nastao na Novom Zelandu.

Sad kad se prisetiš srednje škole, je l’ bilo još nešto za šta si mislila da bi mogao da ti bude budući poziv?

- Bilo je priče o jezicima, čak sam i krenula da idem na pripreme. U suštini, društvene nauke su me zanimale, a bio je u opticaju i DIF kao neka ideja koja je ubrzo nestala, ali ne mogu da se setim zašto.

Eto, iako je sport najpre „ispario”, vratio se - sad si fitnes instruktor. Kako je došlo do toga da se s pedagogije prešaltaš na fitnes?

- Igorm slučaja, zapravo. Uvek sam bila fizički aktivna mimo školskih aktivnosti, pa kad sam došla u Novi Sad, krenula sam rekreativno da posećujem fitnes klubove, istražujem, gledam šta mi leži. Onda sam primetila da bih mogla da budem na mestu instruktora, mogla sam sebe da vidim u toj ulozi...

Što opet ima i malo psihologije...

- Ima, da, slažem se. Jednostavno mi je kliknulo i samo sam krenula da istražujem gde mogu da se edukujem jer sam bila bez iskustva.

Mnogi mladi koji upišu neki fakultet, pa u međuvremenu žele da odustanu i počnu da se bave nečim drugim, imaju problem s tim šta će im reći roditelji i da li će ih podržati. Kakva je bila situacija kod tebe?

- Imala sam podršku, najviše od momka Minje, a što se tiče roditelja, oni su mi pomogli da upišem kurseve i da se sertifikujem za sam taj start, za „ulaznicu” u svet fitnesa. Ali, oni su mislili da ću ja to shvatiti kao hobi i da se neću tome posvetiti toliko koliko ja želim. Računali su da ću završiti pedagogiju, naći posao i da ću se u slobodno vreme baviti fitnesom, odnosno „šta god da tamo radimo”. Ali, meni ni to nije smetalo, jer ja želim da mi ovo bude posao koliko god je to moguće. Tako da, moj cilj je da kasnije uđem u trenerski deo što se tiče i grupnog i personalnog fitnesa, gde ću moći da pomognem ljudima da dođu do svog cilja.

Koliko je izazovno sve to i, sad s ove tačke gledišta, je l’ vredi što si načinila takav korak?

- Vredi u smislu što sam, pre svega, zadovoljna. Zadovoljna sam sobom, radim ono što volim i automatski tako najviše mogu da istrajem. Jer, sve što se radi na silu, kao i moje studiranje pedagogije, ne ide, nedostaje motivacije. Mada, ja ne isključujem mogućnost da završim taj fakultet, pa svake godine uplaćujem produžetak studija, i dalje negde mislim da ću ga možda nekad završiti jer, kao što kažu, znanje ti niko ne može oduzeti, pa eto, možda se i dočepam te diplome. Ali, iskreno, mnogo više ulažem u sebe u ovom delu koji se tiče fitnesa.

Koliko je u fitnesu upravo taj osećaj najpre ličnog zadovoljstva put ka uspehu i ostvarenju cilja?

- Jeste glavno da voliš ono što radiš, ali ne odlučuje samo to da li ćeš biti uspešan u svom poslu. Ima više faktora koji utiču, jer treba da umeš da radiš sa ljudima, svaki instruktor ima neku svoju energiju, neku svoju crtu, „ono nešto” što ga odvaja i čini jedinstvenim i to treba da iznese na svom treningu. Treba da se postavimo iznad situacije, jer, koliko god da se loše osećam i da mi je loš dan, kad odem na posao moj zadatak je da ulepšam tvoj dan, a ne obrnuto. Svakako moraš biti iznad svega i da radiš svoj posao najbolje što možeš.

Koliko je bitan taj osećaj zadovoljstva kod onih koji dolaze kod tebe na treninge kako bi oni postigli neki pomak? Vidiš li kod njih neke promene, da li se zahvljujući treninzima osećaju bolje?

- Naravno, jer svako od njih dolazi iz nekog svog razloga. Da li je to da bi se osećali bolje, da li da bi izgledali bolje, da li je radi zdravlja, jer ovo je najbolji način da utičeš na svoje zdravlje, kao što pereš zube, čitaš knjige, edukuješ se, tako treba da vodiš računa i o svom telu. Meni je to najnormalnija stvar. To su i najčešći razlozi zbog kojih ljudi dolaze. Jer, neminovno je da nakon treninga dva sata pojačano lučiš seratonin, tako da ćeš biti zadovoljan kako god okreneš, kakav god da ti je dan bio. Dobar izgled je isto jedan od glavnih motivatora. Kao i zdravlje, ljudi žele da vode računa o svom zdravlju.

Pretpostavljam da ipak nije dovoljno samo dva puta nedeljno otići na trening... Verujem da ceo način života mora malo da se koriguje i dovede u red kako bi te tri stvari koje si navela zaista bile ispunjene.

- Jeste...

Treninzima na krovu zgrade nadmudrili koronu

 Cela ova situacija sa koronavirusom je na sve nas ostavila traga, neki su ostajali bez posla jer nisu mogli da se prilagode, a postojala je i opasnost da će tako biti i sa sportovima. Međutim, vi ste pronašli način kako da pobedite koronu...

- Jeste, u pravu si. Palo nam je na pamet da držimo treninge na krovu zgrade, jer je morala da se poštuje distanca, a morali bismo da ograničimo treninge na vrlo mali broj ljudi da smo ih držali unutra u sali. Tako da smo odlučili da se popnemo na krov gde je svako mogao da nađe sebi dovoljno prostora. Ta ideja se pokazala kao vrlo dobra i mislim da ćemo nastaviti da praktikujemo ove treningde na krovu i kad se sve ovo s koronom završi, a moraće. Drugačija je atmosfera, ambijent, svež je vazduh, lep je pogled, još kad je zalazak sunca, stvarno je prelepo. Komšije su izlazile na terase i prozore, pa su navijali, bodrili.

Mislim, ne vredi da se najedeš bureka, pa dođeš na trening...

- Pa, ne vredi, ali verujem da ima i takvih ljudi. Ja nemam ništa protiv toga. Ako tu osobu čini zadovoljnom i taj burek i trening posle, to je super, tip-top. Ozbiljno! Vidi, bilo bi poželjno da se o svemu povede više računa, ali nije nužno.

Znači, nema izgladnjivanja i tako to?

- Ma, kakvi! Vidi, nisam ni ja klasičan primer da mi je dan organizovan od A do Š. Dešava se i meni da pojedem taj burek, da spavam do 11 i bilo šta.

Spomenula si te neke sertifikacije... Ja kad pomislim na fitnes, meni je u glavi grupa ljudi koja radi vežbe uz neku muziku. Međutim, postoje različite vrste fitnesa?

- Postoji širok spektar treninga. Recimo, svaki program je različitog tipa. Na primer, BodyPump je pretežno trening snage, Bodyattack je kardio trening, ili Les Mills TONE koji ja držim, a koji je 3 u 1 trening, jeste kombinacija i kardio i snaga i kor treninga. Imaš i one HIIT treninge, visoko intenzivni koji traju svega 30 minuta.

Šta ljude najviše privlači?

- Konkretno, najpopularniji Les Millsov trening je BodyPump koji se radi po principu sa manjim kilažama i sa mnogo ponavljanja, a koriste se opterećenja kao šti su šipke, ploče, steperi.

Lea Radlovački

Foto: Nikola Učur