Svaki deseti radnik u dobrovoljnom penzijskom osiguranju

Broj osiguranika u dobrovoljnim penzijskim fondovima u ukupnom broju zaposlenih iznosi 9,2 odsto, mada članovi fondova ne moraju da budu zaposleni, već za dodatnu penziju mogu da uplaćuju i nezaposleni, domaćice i ostali koji žele i mogu. Ipak najveći broj osiguranika ćine upravo zaposleni.

Porasla je i neto imovina fondova i to za 1,1 odsto u odnosu na prvi ovogodišnji kvartal, tako da je na kraju drugog tromesečja dostigla sumu od 45,1 milijardu dinara.

Epidemija koronavirusa, koja je obeležila najveći deo ove godine, nije bitno uticala na sektor dobrovoljnog penzijskog osiguranja.

Izvršni direktor Dunav društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom, Branislav Trifunović za Tanjug kaže da su dobrovoljni penzijski fondovi i u ovom izazovnom periodu, još jednom potvrdili zrelost kao finansijske institucije od poverenja.

„U našem fondu nije primećeno veće odstupanje ni u smislu novih članova ni u smislu uplata postojećih, u odnosu na prethodni period. Ovo je još značajnije, s obzirom da je štednja u ovim fondovima dobrovoljna i fleksibilna a pauza ili potpuni prestanak uplata ne dovode do gubitka bilo kog prava člana“, navodi on.

Trifunović ocenjuje da i to pokazuje da su poslodavci i građani prepoznali značaj ove vrste ulaganja, čiji je cilj da se obezbede dodatni prihodi u starosti i održi približan stil života kao u vreme aktivnog rada.

Obezbeđivanje dodatnih prihoda za stare dane u situaciji kada se zbog nepovoljne demografske situacije iz obaveznog državnog penzijskog osiguranja sve teže obezbeđuju pristojne penzije, i bilo je motiv uvođenja dobrovoljnog penzijskog osiguranja u Srbiji, zakonom donetim pre 15 godina.

Suština uplata u dobrovoljne penzijske fondove jeste da fondovi uplaćene pare investiraju tako da ih uvećaju i na taj način obezbede novac za isplatu dodatne penzije članovima fonda.

Kada je reč o investiranju fondova, podaci NBS pokazuju da se na kraju drugog tromesečja, struktura ulaganja imovine fondova nije znatnije izmenila. Najveći udeo imale su državne obveznice, koje su činile 78,6 odsto ukupne imovine.

Sredstva na kastodi računima i oročeni depoziti banaka činili su 7,2 odsto, akcije 9,8 odsto, a korporativne obveznice 3,3 odsto imovine fondova.

U ovom tromesečju, prvi put od novembra 2014. godine, pojavilo se ulaganje u trezorske zapise, i to u iznosu od 0,4 odsto imovine.

U dobrovoljne penzijske fondove mogu uplaćivati pojedinci, za sebe i druge, kao i poslodavci za svoje zaposlene. Prema analizi centralne banke, u drugom ovogodišnjem kvartalu 42 odsto uplata su bile individualne, 34 odsto su uplate poslodavaca za svoje zaposlene, dok se 24 odsto odnosi na uplate preko penzijskih planova.

U Dunav dobrovoljnom penzijskom fondu koji ima više od 88.000 članova, 69 odsto čine zaposleni za koje doprinose uplaćuju poslodavci, a 31odsto su građani koji uplaćuju za sebe ili to u njihovu korist radi neko drugi, roditelj, bračni drug i slično.

Uplate poslodavaca za zaposlene imaju posebnu prednost, jer su uplate do 5.984 dinara po zaposlenom mesečno, oslobođene plaćanja poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Penzije iz dobrovoljnih fondova se mogu isplaćivati jednokratno ali i putem reprogramiranih isplata. Najveći broj ljudi koji su već stekli pravo na isplatu, opredelio se za jednokratnu isplatu.

Ove isplate su u drugom kvartalu iznosile 419,2 miliona dinara, a programirane i delimične 73,1 milion dinara.

U Dunav penzijskom fondu navode da oni trenutno isplaćuju 656 penzija za 548 penzionera, pošto neki od njih primaju po dve penzije, jednu na osnovu uplata poslodavca a drugu na osnovu ličnih uplata.

„Dužina primanja penzije koju su izabrali naši penzioneri, kreće se od jedne do 20 godina. Penzija može da se primi i jednokratno pa je iz fonda do sada isplaćeno više od 48.000 jednokratnih isplata u iznosu većem od pet milijardi dinara“ kaže za Tanjug izvrsni direktor Dunav društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom Branislav Trifunović.