Kotrljanje ravnicom: Hobi baštovani se latili semena, rasade, motike...
KANJIŽA: Proizvodnja povrća malih hobi baštovana, zbog pandemije izazvane koronavirusom dobila je ove sezone na značaju, jer su se u vanrednim okolnostima mnogi latili semena, rasada i motike, da u sopstvenom dvorištu i baštici uz malo truda dođu do jeftinije i zdrave hrane za svoje potrebe.
Mali baštovani iz Kanjiže i okolnih potiskih mesta, redovno se susreću, razmenjuju iskustva i sumiraju učinak na svojim posedima, pa su pre neki dan obišli bašte Kalmana Bedea, Geze Miškolcija i eko-gazdinstvo Lile Holo koje je iz hobija preraslo u komercijanu proizvodnju zdravog povrća.
Bašta pokretača Udruženja malih baštovana Kalmana Bedea iz Kanjiže je u neku ruku ogledna, pa on predočava da se ne sme dozovoliti da baštovanstvo koje se proširilo u vreme pandemije ostane na sadašnjem nivou, nego ga treba razvijati.
Primetno je da mnogi koji nikada do sada nisu obrađivali svoje bašte, ili su to davno činili, su u vreme vanrednog stanja i karantina, počeli kupovati rasad povrća i javljali nam se tražeći savete. U mojoj oglednoj bašti ima više od 50 vrsta povrća i voća, pa prilikom svakog obilaska sagledavamo šta je dobro a šta ne, da bi se male bašte što bolje i racionalnije obrađivale i domaćinima donosile plodove, kaže Bede.
Potencijal malih bašta je ove godine iskorišćeniji, a Kalman Bede naglašava da on mnogo više vredi. Potsećajući na raniju tvrdnju da čak 200.000 malih bašta u Srbiji nije iskorišćeno, naglašava da ih treba obrađivati i staviti u funkciju, jer predstavljaju nacionalno blago. Sada to, prema njegovom mišljenju, uzima zamah.
Ljudi su shvatili za vreme ove pandemije, da kada izađu u svoju bašticu, zaboravljaju sve probleme, nema sekiracije, na čistom su vazduhu i proizvode zdravu hranu. Veoma je važno što su se stariji ljudi, ali i puno mlađih, uključili u pokret hobi baštovana, ističe Bede, u čijoj oglednoj bašti je od ranog proleća do kasne jeseni svaki pedalj zemlje iskorišćen, a pored bašte ima i mini farmu zečeva.
Andraš Tobijaš iz Ade je pre nekoliko godina odlučio da na organski način proizvodi soju i kukuruz, ali su parcele bile na takvom terenu sa podzemnim vodama, da se poslovi nisu mogli odrađivati mehanizacijom, a ručno je bilo teško izvodljivo.
Bez obzira što su parcele bile u dobrom, zdravom, prirodnom okruženju, zaštićene obalom reke Tise i šumom, podzemne vode su ometale posao pa smo odustali jer je bilo neisplativo. Međutim, zainteresovanost za proizvodnju zdrave hrane nije splasnula, pa razmišljam da pokušam u drugom delu atara. Družimo se sa starim poznanicima, malim baštovanima koji se bave organskom proizvodnjom u svojim baštama, jer se i mi na okućnici za sopstvene potrebe bavimo baštovanlukom. Sve što možemo, za ishranu porodice proizvodimo u bašti, pa ne moramo na pijacu, ali povrće ne proizvodimo na veliko za prodaju. Viškova kojih bude kod nekog povrća razmenimo sa poznanicima. Bilo bi dobro da pokret malih baštovana još više dobije na značaju, jer mnogi imaju mogućnosti da se oprobaju u baštovanluku, samo je potrebno da pokušaju. To iziskuje toliko vremena i fizičke aktivnosti koja je potrebna svakom ljudskom biću zbog zdravlja, a i plodovi u bašti su rezultat koji nije zanemarljiv, smatra Andraš Tobijaš.
Sami svoji baštovani postali su Eva i Imre Kočiš iz Bačkog Petrovog Sela. Imre priča da je imao dve operacije zbog karcinoma, pa je postao vegetarijanac i posvetili su se proizvodnji zdrave hrane.
Čuo sam za Udruženje malih baštovana, pa sam im se priključio, a za nekoliko godina obilazeći proizvođače iz malih biobašta, i u spostvenoj bašti koju obrađujem, mnogo smo naučili, tako da za sopstvene potrebe proizvodimo povrće koje se ne prska hemijskim preparatima. Po struci sam krznar i dugo sam obrađujući kožu i krzna radio sa hemijom, tako da znam za njeno štetno dejstvo. Naša bašta nije baš velika, ali u njoj bude taman toliko povrća koliko nama treba, a nekog povrća pretekne i za komšije i prijatelje, objašnjava Imre Kočiš.
U bašti porodice Kočiš najzastupljeniji su slatki krompir batat, zatim paprika, paradajz, tikvice cukini, boranija, grašak, a Imre napominje da sam pravi kompost pa to doprinosi da je rod dobar.
Obrada bašte pomogla je da imamo malo rekreacije, da smo u pokretu, a pored toga sada znamo šta jedemo. Jer, ako idemo na pijacu ili prodavnicu, ne znamo šta kupujemo, koliko je to povrće prskano hemijskim zaštitnim preparatima. Pošto moram puno da pazim na zdravlje, našli smo sebe u bašti, a susreti u okviru Udruženja malih baštovana dobro dođu da razmenimo iskustva, semena i rasad, a baš odavde od Geze Miškolcija iz Kanjiže sam nosio kalem vinove loze, koja je već počela da rađa, kaže Imre Kočiš, napominjući da je vredelo što se upustio u baštovanluk i zbog zdrave hrane i zbog fizičke aktivnosti, pa tek ponešto od povrća kupuju na pijaci.
Tekst i foto: Milorad Mitrović
