Kamp duboreza: Urađeno u hrastu i orahu ima posebnu lepotu (foto)
TREŠNJEVAC: Jubilarni deseti međunarodni kamp duboreza u Trešnjevcu održan je u nešto skromnijem obimu nego što su planirali domaćini iz Udruženja „Ulmus” i Ištvan Erdelji, pokretač ovog stvaralačkog kampa.
Razlog je pandemija izazvana koronavirusom, zbog čega u Trešnjevac nisu mogli da dođu očekivani gosti iz inostranstva, ali je skup održan uz učešće nekolicine ovdašnjih poklonika ovog umetničkog zanata.
- Opredelili smo se da ono što je do sada urađeno restauriramo, popravimo, prefarbamo, doteramo i to smo prikazali posetiocima. Zbog epidemije kolege iz inostranstva nisu smele da dođu, pa smo se latili posla da osvežimo dosadašnje radove, da se sačuvaju i još dugo godina služe. Skulpture koje se rade od hrastovog drveta, mogu ako se održavaju da traju tri decenije pa i duže. Hrastovinu koristimo za skulpture i druge stvari koje pravimo za postavku na otvorenom i zatvorenom prostoru, ili nameštaj, ali za duborez volim i orahovinu - otkriva Ištvan Erdelji iz Trešnjevca, koji je po struci pekar, ali se preorijentisao na duborez i kreativan rad sa drvetom.
Erdelji priča da je samouko počeo da se bavi drvetom, jer kada se oženio nisu imali nikakav nameštaj, pa je od ogrevnog drveta počeo sam nešto praviti i rezbariti, a kako mu je rad sa drvetom krenuo od ruke, okanuo se pekarstva.
Otac Ištvana Erdeljija je pekaru u Trešnjevcu držao 37 godina, pa ju je on preuzeo, a zatvorio kada je zavoleo rad sa drvetom koji mu je postao i hobi i zanat. Samo subotom iz porodične pekarske furune, zamirišu hleb i peciva za familiju i prijatelje, a takođe i za učesnike kampa duboreza.
- I meni je malo čudno, da sam ostavio pekarski zanat, jer jako sam zavoleo drvo, U okviru kampa duboreza najviše smo radili skulpture sa verskom tematikom i duborez za javne površine i ustanove. Meni je bitno da okolina bude što lepša, a ono što uradimo u drvetu ima posebnu lepotu, ne samo za mene nego i za ljude iz okruženja - smatra Erdelji.
Za deset godina u kampu duberaza je bilo 26 učesnika iz naše zemlje, Mađarske, Slovačke i Slovenije, neki su bili i više puta. Ove godine među nekolicinom učesnika treći put bila je Emeše Besedeš iz Trešnjevca, učenica srednje medicinske škole, koja se zainteresovala da uči duborez i kaže da napreduje u savladavanju ovog umetničkog zanata. Rad sa drvetom je zahtevan i naporan, pa ona kaže da će nastaviti da se time bavi, ali još nije sigurna da li će se njemu posvetiti ili će joj biti hobi.
Održavanje kampa duboreza ima podršku u Trešnjevcu i lokalnoj samoupravi opštine Kanjiža. Radovi u duborezu i skulpture od drveta ukrašavaju javne prostore ili prostore ustanova ne samo u Trešnjevcu i kanjiškoj opštini nego i drugim mestima, na primer u Oromu, Kanjiži, Čoki, Vršcu…
Predsednik kanjiške opštine Robert Fejstamer naglašava da se lokalna samouprava trudi da svake svake godine obezbedi finansijsku podršku, ali i podršku u nematerijalnom smislu, ne samo kampu duborezaca nego i stvaraocima koji se okupljaju na drugim kampovima i manifestacijama iz raznih oblasti.
- Pošto su u pitanju višednevne manifestacije nastojanja su da one u nekom smislu budu otvorene. Najveći problem je uvek, da iako lokalna samouprava podržava ovakve manifestacije, ljudi ne vide i ne razumeju šta se dešava, zato se uvek trudimo bar jedan dan ili deo dana bude otvoren za građanstvo. Radovi koji nastaju u kampu duboreza u Trešnjevcu svake godine se prikazuju na javnim prostorima u okviru manifestacija koje organizujemo. Podrške i finansijske i nematerijalne ima od strane lokalne samouprave, ali svaki organizator je u obavezi da svoj učinak približi građanima koji plaćanjem poreza doprinose finansiranju njihovog stvaralaštva - kaže Robert Fejstamer.
Tekst i foto: M. Mitrović
Projekat „Fokus na Kanjižu” realizuje „Dunav produkcija” a sufinansira Opština Kanjiža. Stavovi u podržanom medijskom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.