Nakon „Pokretnice”, „Praktikabl” se okreće „Bunaru žena” i „Mestu dobre radnice”

-- Pre smo se bavile više edukacijom i istraživačkim radom u formatima koji nisu produkcije. Sada smo želele da probamo i ono što ljudi lakše prepoznaju kao plesnu predstavu.

Uzdahe nekadašnje balerine i članice „Foruma za novi ples“ Srpskog narodnog pozorišta Frosine Dimovski deli i Dunja Crnjanski, mlada pijanistkinja, aktivna kao izvođačica na sceni savremene muzike, ali i igre, plesa. Njih dve su zajedno pre nekoliko godina realizovale performans „Oduzimanje vremena“, čiji naslov sada zvuči još sjajnije. Korona je posebno paralisala kulturu i scenu izvođačkih umetnosti, odakle i uzdasi. Dve mlade umetnice su ipak imale daha i da bar nagoveste ono o čemu se zbog nemogućnosti normalnog rada još uvek pitaju: „Kako o tome da pričamo?!?“

- „Bunar žena“ je zamišljen kao omnibus projekat, koji se sastoji iz četiri različita segmenta. Jedan je solo Jelene Alempijević, koji je već izveden na Festivalu „Pokretnica“ i koji će se razvijati kroz naredna izvođenja, a ostali segmenti su još uvek rad u nastajanju, razvoju, promenama u skladu sa vremenom i okolnostima – priča Dunja Crnjanski. - Autorke smo Frosina Dimovska, Željka Jakovljević, Jelena Alempijević i ja, s tim što moj segment radim sa dramaturškinjom iz Zagreba, Ninom Gojić. Ideja je bila da zamislimo i sebi uspostavimo prostor za bavljenje svojim željama, u smislu onoga što nas stvarno zanima. Odatle i naziv, s obzirom da smo sve žene.

Večna adolescencija

U „Mestu dobre radnice“ Frosina Dimovska, Dunja Crnjanski, Minja Bogavac i Ista Stepanov poseban naglasak daju „večnoj adolescenciji“. Pojavi da se kod nas već generacijama živi bez uslova za osamostaljivanje.

- Ostajanje u stanju adolescenta je beg kojim se smanjuje odgovornost za izostanak promene – kaže na tu temu Dunja Crnjanski. Političnost, odnosno apolitičnost moje generacije mi je dosta teško da prihvatim. I onda ti odrasli koji nisu odrasli uče mlade koji su iz skroz drugog doba, barataju drugim stvarima, drugačije im svet izgleda... Kako generalno, kao društvo, da prevaziđemo tu infantilnost?

Bunar želja za žene, u slobodnom prevodu, otvorena je forma, objašnjavaju sagovornice. To za njih znači da nema pritiska spram onoga šta mora da se proizvede, koji format, kakav sadržaj.

- Željkin rad i moj rad u procesu nastajanja imaju dodirne tačke u temama ženskog identiteta, transformacije tela i usporavanja vremena – smeje se Frosina na primedbu da zvuči dosta apstraktno. - Još uvek to nije toliko precizno formulisano, ode pola godine dok smo tražile sredstva, pa nismo dosad imale vremena za pripreme i probe. Početna ideja „Bunara žena“ nam je i bila da predložene teme istražujemo i razvijamo kroz saradnju sa ostalim članicama kolektiva Pokretnica, ali i sa drugim umetnicima iz Novog Sada i regiona.

Šalu na stranu, situacija je ozbiljna, a i umetnice koje upravo zato, zbog „oduzetog vremena“, pokušavaju da artikulišu „usporeni“ plesni komad. Fragment o identitetu žena baviće se transformacijom ženskog tela kao rezultatom političkih i društvenih okolnosti.

- Za čiji pogled je ono krojeno? Kako to društvo percipira? – pita se unutar umetničkog rada Frosina Dimovska, dodajući da je zanima i apstraktna transformacija tela u nešto što to nije.

Dunja Crnjanski sa Ninom Gojić kreira segment „Bunara žena“ nazvan „Rečnik kontaminiranih reči“. Objašnjava da će biti u formi performansa-predavanja, a da u osnovi ima pojmove kojima je društvo prečestim i površnim baratanjem promenilo značenje.

- Mi ne znamo više šta nam znače reči kao što je feminizam, a važne su – konkretizuje malo intrigu Dunja Crnjanski. – Čitav „Bunar žena“ je naša prva „fem“ stvar, malo političnija i direktnija od ostalih radova. Međutim, ne baziraju se svi samo na ženskim pitanjima.

Četvrti komad „Bunara žena“ nazvan je „Partiture sa posvetom“ i posebno je zanimljiv zbog toga što su autorke u okviru njega pisale kratke izvođačke partiture o tome kako vide jedna drugu.

„Mesto dobre radnice“ je projekat koji Dunja Crnjanski i Frosina Dimovska rade sa dramskom spisateljicom Minjom Bogavac i koreografkinjom Istom Stepanov. Tema dolazi je iz njihovog prosvetnog rada, u bliskom odnosu sa širim društvom.

- Ime dolazi iz jedne pesme koja je nastala za moju internu publiku. Tokom šest godina rada u muzičkoj školi, pravila sam niz songova kao neku vrstu otklona i ventila. Biće to mešavina kabarea, samoterapije, sa komičnim odnosom prema svim stvarima koje nas muče i koje su teške – kaže Dunja Crnjanski. – Bavimo se pitanjima koji je domet prosvete u formiranju mišljenja mladih, koliko ima uticaja prosvetni radnik u ovom dobu, koliko je naš posao smislen i ispunjavajući, da li to i kako može da se promeni.

Frosina Dimovska, koja predaje u Baletskoj školi u Novom Sadu, nastavlja da je suština „Mesta dobre radnice“ priča o funkciji rada u prosveti, u kojem puno vremena i energije odlazi na administrativne poslove i zadovoljavanje forme, dok se gubi odnos prema tome šta mladi zapravo nauče od nastavnika, šta bi želeli da nauče i šta bi prosvetne radnice da im prenesu. Sada se sve to dodatno iskomplikovalo kolapsom u pandemiji, preuranjenim procenama kako se prosveta dobro snašla, bez uvida šta se stvarno dogodilo i kakve će to posledice imati.        

Igor Burić