Sabrani eseji Petera Handkea o Jugoslaviji i Srbiji prvi put na srpskom jeziku

Naslov ovom izdanju dao je lično jedan od najuglednijih i naujuticajnijih književnika današnjice, ciljano istoriografiji „protivstavljajući” pripovedanje i umetničko delovanje, jer, kako je sam naveo u jednom eseju: „Zabeležiti ružne činjenice, to je u redu. Ali za mir je, međutim, potrebno još nešto, što nije manje vredno od činjenica“...

– Handke mnogim kritičarima nikad nije bio potaman zbog svojih beskompromisnih stavova, mada je i 1995. bio u najužem izboru za dodelu Nobelove nagrade za književnost – reči su Žarka Radakovića, koji je preveo na srpski jezik većinu eseja objavljenih u „Istoriji iza pripovesti” i autor je kratke Handkeove biografije date u knjizi. – Na kasnije potiskivanje iz konkurencije uticale su upravo njegove oštre kritike medija u vreme ratova na Balkanu, posebno izveštavanja o zbivanjima u procesu raspada Jugoslavije, te njegovo dolaženje na Balkan da medijskim izveštavanjima parira „ličnim doživljajima“ i prepuštanjem „golim čulima“.Ali vreme je očigledno sada drugačije. Menja se opšte mišljenje o svemu, o zbivanjima na Balkanu u vreme raspada Jugoslavije, o izveštavanju o tim zbivanjima, dakle i o medijima, književnosti uopšte, pa i o samom Handkeu.

Upravnik Srpskog narodnog pozorišta dr Zoran Đerić za „Dnevnik” je ekskluzivno najavio da će Drama SNP-a u predstojećoj sezoni na repertoaru imati predstavu po jednom od najpoznatijih Handkeovih dela „Golmanov strah od penala”. Roman je dramatizovala Ana Đorđević, koja će komad i režirati, a probe će početi, ukoliko epidemiološke prilike dozvole, krajem oktobra. U dogovoru sa Fondacijom Novi Sad - Evropska prestonica kulture, plan je da premijerno izvođenje „Golmanovog straha od penala” bude 31. decembra na Trgu slobode, ispred Gradske kuće.

Po rečima Nebojše Grujičića, koji je sa Radakovićem priredio srpsko izdanje Handkeovih eseja, austrijski nobelovac je bio jedan od retkih evropskih intelektualaca koji su krajem osamdesetih godina prošlog veka digli glas protiv razbijanja Jugoslavije, a zatim se upravo tekstovima sabranim u „Istoriji iza pripovesti” suprotstavio zvaničnoj zapadnoj interpretaciji njenog raspada, medijskim manipulacijama i stigmatizaciji Srba i Srbije. Prvi esej na ovu temu, „Oproštaj sanjara od Devete zemlje“, napisao je jula 1991. godine, neposredno nakon otcepljenja Slovenije. U njemu on govori o svom odnosu prema Sloveniji i Jugoslaviji i anticipira ono što će uslediti tokom devedesetih.

Prvi primerci knjige „Istorija iza pripovesti” predati su predsedniku Pokrajinske vlade Igoru Miroviću koji je, kako ističe glavni urednik „Prometeja” Zoran Kolundžija, pokazao izuzetan sluh da podrži ovo kapitalno izdanje, zahvaljujući kojem su se Handkeovi eseji o raspadu SFRJ, kao i zbivanjima na ovim prostorima u potonjim godinama, sada prvi put u integralnom obliku našli pred srpskim čitaocima.

„Peter Handke se borio za istinu o stradanju Jugoslavije i srpskog naroda mnogo pre no što je ta istina postala očigledna svima. Stoga od ovog iskrenog prijateljstva srpski narod može da nauči baš ono što je definisalo i sam lik tog velikog književnika: sposobnost da sačuvamo veru u sebe i kada svi u nas sumnjaju”, kaže Zoran Kolundžija.

– Sledeći tekst „Zimsko putovanje do reka Dunava, Save, Morave i Drine ili Pravda za Srbiju“ objavljen je početkom 1996. godine i izazvao je veliku buru u zapadnim medijima. Ovaj putopisni esej bio je povod za pokretanje medijske hajke na velikog pisca koja neće stati do danas, i koja je jedan od svojih vrhunaca imala prošle jeseni, povodom dodeljivanja Handkeu Nobelove nagrade za književnost – ističe Grujičić. Kao treći esej u „Istoriji iza pripovesti” dat je takođe putopisni „Letnji dodatak zimskom putovanju“, svojevrstan nastavak „Pravdu za Srbiji“. U „Dodatku” Handke, pored ostalog, opisuje svoju posetu Višegradu i Srebrenici leta 1996. godine i tragove netom završenog rata koje je u ovim mestima zatekao. Kasnije, tokom marta i aprila 1999, za vreme bombardovanja, Handke u znak solidarnosti u dva navrata dolazi i obilazi Srbiju, a svoje putopisne beleške sabira u knjizi „Pitajući u suzama“. On je u više navrata posećivao i srpske enklave na Kosovu, a o svom boravku i sudbini kosovskih Srba svedočio je u eseju „Kukavice iz Velike Hoče“.

– Handke je pratio i rad Haškog tribunala za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji i o njemu napisao dva eseja. Prvi od njih, „Oko Velikog tribunala“, nastao je nakon autorovih poseta Tribunalu 2003, dok u drugom, napisanom dve godine kasnije i naslovljenom „Tablasi Dajmijela – Izveštaj zaobilaznog svedoka u procesu protiv Slobodana Miloševića“, Handke, pored ostalog, govori o suđenju Slobodanu Miloševiću pred Haškim tribunalom i o svojoj poseti Miloševiću u zatvoru u Ševeningenu. Poslednji tekst u ovoj knjizi jeste „Priča o Dragoljubu Milanoviću“, u kome Handke govori o bivšem direktoru RTS-a kao o jedinoj osobi osuđenoj na zatvorsku kaznu zbog zločina izvršenih tokom agresije NATO-a na SR Jugoslaviju – zaključuje Grujičić, uz napomenu da su Handkeove eseje, pored Radakovića, preveli i Zlatko Krasni, Jan Krasni i Branka-Rista Jovanovića, te da je izdavanje knjige pomogla Pokrajinska vlada.  

M. Stajić