Građevinska struka vapi za podmlađivanjem
Iz Srbije, ali i zemalja u okruženju, već godinama odlazi veliki broj radnika, pre svega građevinaca, a njihov odlazak motivisan je boljim uslovima rada i, naravno, boljim zaradama.
To je i razlog što pojedine struke u građevinarstvu nedostaju, pre svega tesari, armirači i zidari, kao i parketari, keramičari, stolari, električari svih profila, industrijski izolateri, kao i ljudi koji rade u fabrikama na održavanju instalacija i na instalacijama u energetici. Tih radnika u Srbiji gotovo da nema, a po rečima Gorana Rodića iz Građevinske komore Srbije, ako se nešto ne promeni, neće ih ni biti.
– Zemljama Zapadne Evrope trenutno nedostaje više od 300.000 majstora i ako naši ljudi, koji su još ovde, ne budu odgovarajuće plaćeni na velikim projektima, ostaćemo bez dobre radne snage – kaže Rodić. – Moramo pronaći način da sačuvamo radnike, ali i da obnovimo radnu snagu a jedini je da domaće firme, angažovane na projektima čiji je investitor država, imaju tretman glavnog izvođača jer to omogućava da radnici budu odgovarajuće plaćeni. Ako to propustimo, radnici će otići u inostranstvo i mi ćemo skupo plaćati dolazak stranih firmi koji će sanirati posledice nekvalitetnog održavanja ili podizanje novih objekata.
Po njegovim rečima, pre krize izazvane pandemijom koronavirusa u Evropi je radilo između 40.000 i 55.000 zanatlija iz Srbije u raznim oblastima. Samo u Nemačkoj, ukazuje on, potrebe za radnom snagom premašuju broj od 25.000, a najviše radnika sa Zapadnog Balkana, osim iz Srbije, u tu zemlju stiže iz Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine.
On ukazuje na to da je sada u Srbiji u toku veliki investicioni ciklus pošto ima više od 60.000 aktivnih gradilišta i veliki deo radne snage je angažovan kod privatnih investitora, pa se odmah osetio nedostatak naših radnika u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj...
– Velika je opasnost da Srbija ostane bez kvalitetne radne snage, a ako do toga dođe, osetiće se brzo i odraziće se na kvalitet održavanja infrastrukture i velikih sistema, ali i gradnju nove infrastrukture – ističe Rodić.
U Nemačkoj preko potrebni
Da građevinskih radnika u Evropi nema dovoljno potvrđuje i to što su nemački poslodavci upozorili vladu te zemlje da bez više useljavanja radnika sa Zapadnog Balkana firme u Nemačkoj neće moći da nađu adekvatnu radnu snagu, a iz Ogranaka za građevinstvo Nemačkog udruženja poslodavaca upozavaju da će u narednih nekoliko godina 150.000 radnika otići u penziju. Zbog toga Nemačka priprema novo Pravilo za Zapadni Balkan koje će biti na snazi do 2023. godine, a u tu zemlju će, najverovatnije, godišnje moći da uđe najviše 25.000 radnika.
U Srbiji zanatskih kadrova već dugo nema, a s obzirom na interesovanje mladih, tako će i ostati. Naime, veoma je malo svršenih osnovaca spremnih da se školuju za zanatska i deficitarna zanimanja i već godinama razredi u stručnim školama ostaju prazni. To je i razlog što je starosna struktura onih koji rade u građevinarstvu nepovoljna i premašuje 55 godina.
– Izuzetno je malo mladih koji se školuju za te struke, a nema ni dovoljno firmi koje bi im ponudile mogućnost da tokom školovanja idu na praksu i nauče šta znači posao u građevinarstvu i kako se radi. Svega nekoliko komapnija, poput „Energoprojekta”, „Mostogradnje”... u prilici je to da uradi jer je na tržištu mnogo preduzeća koja rade kratko i nisu zaintresovana da obučavaju/stvaraju radnike za budućnost. U nekim slučajevima proces stvaranja/dobijanja dobrog mastora traje i desetak godina. Tako se, zapravo, za te poslove ljudi moraju prekvalifikovati, dokvalifikovati ili obučiti, a ponekad se dešava da za neka specifična i nedostajuća zanimanja, kao što su varioci ili rukovaoci građevinskim mašinama, radnici savladaju najosnovnije veštine i odmah upute na to radno mesto.
D. Mlađenović